Симбол корупције у Немачкој за који се мало зна

Наш циљ је да аеродром "Берлин-Бранденбург" буде климатски неутралан до 2050. године, изјавио је ових дана његов први човек Енгелберг Литке Далдруп на таласу тога да је у добром делу Западне Европе главна политичка и друштвена тема како смањити емисију угљен-диоксида на ниво да не утиче на климу. И ова његова изјава не би била уопште необична да он није заправо директор новог аеродрома који никад није отворен. Штавише, он је на челу аеродрома који за многе Немце симбол за корупцију и неспособност политичара, будући да је у његову изградњу уложено око осам милијарди евра, а да после деценије кашњења и даље није сасвим сигурно да ће бити отворен следеће године.

"Хајмо да испишемо историју", гласио је слоган Аеродрома "Берлин-Бранденбург", када је почетком ове деценије његово тадашње руководство најављивало да се "најмодернији аеродром у Европи отвара у јуну 2012. године".

И заиста, и пре отварања овај аеродром је исписао историју, али црним словима и то историју скандала и спорних грађевинских подухвата Немачке.

За овај својеврсни немачки "Скадар на Бојани" мало људи ван Немачке зна, иако он већ дуже време прети да наруши углед Немачке као штедљиве, прецизне, некорумпиране државе, која у великим пројектима ангажује компетентне стручњаке који се држе прописаних норми.

Међутим, свако ко је слетео на аеродром "Тегел" или аеродром "Шенефелд" сигурно се запитао како то да тромилионска престоница најјаче европске економије има тако мале ваздушне луке, од којих прва и архитектонски личи на својеврсни повратак у време Хладног рата када је служио за снабдевање храном Западног Берлина.

Немци, пак, врло добро знају одговор на то питање. Разлози леже у томе што је отварање новог аеродрома, који ће носити име Вилија Бранта, одлагано неколико пута, док су трошкови изградње са пробитне 2,8 милијарде евра скочили на 5,4 милијарде, а потом на око осам милијарди евра плаћених из буџета града Берлина, покрајине Бранденбург и савезног немачког буџета.

И док многи грађани не верују да ће овај аеродром уопште бити икад отворен, свима је јасно да је у питању заправо огромна корупционашка афера, која је само делом разјашњена у судском процесу 2016. године.

Један од шефова признао да је корумпиран

Тада је немачка јавност сазнала да је на суђењу Франсис Г, који је био један од шефова државне фирме "Аеродром Берлин-Бранденбург" (ФББ), признао да је на паркингу код ауто-пута нешто пре Божића 2012. примио мито од једног упосленика фирме "Имтех", једног од бројних извођача радова.

Ова компаније је била задужена, између осталог, за противпожарну заштиту аеродрома, која је један од главних разлога зашто се годинама одлаже отварање овог у потпуности завршеног аеродрома.

"Узео сам 150.000 евра, три штоса новчаница од по 500 евра у коверти. Али, нисам обећао никакве конкретне преговоре (о новој цени редова), већ само добру вољу у току провера 'Имтехових' захтева за додатним трошковима. То је било погрешно", рекао је Франсис Г, којег је суд неколико месеци касније осудио на три и по године затвора и плаћање новчане казне од 150.000 евра.

ФББ је иначе пристао да "Имтеху" плати још 25 милиона евра због "повећања цене радова", а конзорцијуму у којем је учествовао и "Имтех" још 41 милион.

Фирма "Имтех" је 2015. отишла у стечај, а пред судом су се појавила и два некадашња руководиоца у овој компанији, који су потврдили наводе о давању мита.

"Знао сам о подмићивањима и дубоко жалим због тога", рекао Клаус Б. који је пак тврдио да они нису нудили мито него да им је тражен кеш у замену да за то буде одобрен њихов захтев за додатном наплатом, без претходно провере оправданости повећања цене.

Међутим, овај судски процес није решио проблеме како омогућити да завршени нови аеродром буде поправљен тако да прође све контроле и добије употребну дозволу.

Пре четири године, тадашњи директор аеродрома Карстен Миленфелд је на састанку у покрајинском парламенту Бранденбурга рекао да се испоставило се да је у изградњи коришћен непоуздан пенаст бетон, па је неопходно да се чак 600 зидова сруши или доради како би били у складу да стандардима противпожарне заштите.

Управо је "Имтех" био задужен за противпожарну заштиту. Осим тога, у једном тренутку 2016. надзорни органи су наредили "моментални престанак рада у целокупном простору који је под кровом терминала", будући да су утврдили да су три од 20 плафонских плоча опасне јер су на њима претешки вентилатори.

Да цела изградња делује као једна обична фарса потврђује низ додатних афера. Откривено је да је државна фирма ФББ проширила територију аеродрома тако што је купила још 100 хектара земље и то за 200 милиона евра што је била превисока цена.

Купљено земљиште се ни дан данас не користи, а ФББ је дала и милионе за звучну изолацију око 2.000 станова у околини аеродрома.

Међутим, испоставило се да је лоше урађена изолација па је на крају уместо планираних 157 милиона евра потрошено чак око 600 милиона.

Како је ФББ имала проблема са све већим трошковима, одлучено је да се делом приватизује што се на крају завршило на суду, а из џепова пореских обвезника плаћена је милионска одштета концерну, који је на споран начин најпре добио, а потом изгубио посао.

Фарсичност целе приче о аеродрому, који би требало да носи име канцелара Вилија Бранта, надопунило је то да је директор изградње Манфред Кертген смењен јер је откривено да је он, уместо да се бави овим мамутским пројектом, на послу писао своју докторску дисертацију.

Отпуштен је, али је и добио отпремнину од 180.000 евра, што је само мали део огромних непредвиђених трошкова у које се засад не убрајају могуће тужбе за одштету које могу да поднесу ланци продавница и сервиси, који су одавно унајмиле просторије у неотвореним аеродрому.

Да немачки медији не претерују када кажу да је овај пројекат "гробље за милионе" сведочи и то да је немачка савезна влада заједно са градом Берлином покушала да спаси овај пројекат од банкрота тако што је на тржишту капитала пласирала једну врсту финансијских производа, надајући да ће тако прикупити новац.

Али, догодило се да је на овој берзанској спекулацији заправо 2010. изгубила 106 милиона евра, а годину касније додатних 214 милиона.

Могућност рушења и поновне градње аеродрома

Када се узму у обзир сви пехови и пропусти, не чуди то да је један од у Бранденбургу утицајних чланова странке канцеларке Ангеле Меркел, Јенс Кепен, предложио да се размотри могућност потпуног рушења аеродрома и градње испочетка.

Његови страначки шефови су одмах то назвали "популистичком глупошћу", али без обзира на често промене директора ФББ и даље није са сигурношћу познато да ли ће овај аеродром бити отворен следеће године, како би заменио постојеће берлинске аеродроме "Тегел" и "Шенефелд".

То што је планирано је да годишње опслужи око 27 милиона путника, са могућношћу да буде проширен на капацитет од 45 милиона путника, и даље звучи као својеврсна далека будућности, будући да је добар део опреме уграђен пре око 10 година због некоришћења "зрео" за поправку или замену.

Осим тога, у последњој контроли надлежних контролних служби, утврђено је да и даље није решен проблем бројних зидова који су изграђени од неодговарајућих или чак забрањених материјала.

"Да ли је Немачкој потребан Реџеп Тајип Ердоган"

Будући да се истовремено Истанбул може похвалити новим мамутским аеродромом, не чуди што се поједини немачки коментатори све чешће питају да ли је Немачкој потребан заправо Реџеп Тајип Ердоган да би аеродром у Берлину био завршен.

Критичари чак сматрају да ће рушење аеродромске зграде ипак бити неминовно, истичући притом да је цео пројекат заправо симбол рушења Немачке као чворишта индустријског развоја.

Можда је то прејака оцена, али чињеница је да је пројекат изградње аеродрома "Вили Брант" нешто чега се Немци све више стиде.

Нарочито у светлу чињенице да је у време Хладног рата аеродром "Тегел", који сада већински опслужује Берлин, изграђен за само 90 дана.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(недеља, 21. јул 2019, 18:56) - Gastarbajtovanje [нерегистровани]

Senzacijalizam!

Ne kasni zbog korupcije,već zbog strogih nemačkih zakona i lošeg planiranja!-Kamo sreće da mi imamo takav kvalitet,odmah bi bilo presecanje vrpce!

(недеља, 21. јул 2019, 18:29) - Vidan [нерегистровани]

Komentar

Drago mi je što je otkriveno da je bilo korupcije.

(субота, 20. јул 2019, 19:21) - Denis [нерегистровани]

Vlada

I, jel pala vlada, savezna, gradska? Nije. Svako gleda svoja posla, narod se ne uzbudjuje na domace teme!

(субота, 20. јул 2019, 14:55) - anonymous [нерегистровани]

Berlin-Brandenburg

To je samo jedno gnezdo nemačke korupcije
Filharmonija u Hamburgu je koštala 730 mil od planiranih 69 mil
Aerodrom u Kasselu, auto putevi itd
Może se danima pisati  najkorumpanija zemlja EU i jedna od vodećih u svetu Centralna banka EU nije u Briselu već u Frankfurtu, pametnom dosta.

(петак, 19. јул 2019, 12:10) - Goran [нерегистровани]

Rušenje?

Možda će srušiti, ali bar otkrivaju afere.