С мамом и татом у излазак? Што да не

Пре неколико дана била сам с мамом и татом у бару. Седели смо за шанком. Мислим да од рођења моје старије сестре нису изашли на коктел, ако су пре тридесетак година уопште постојала таква места. Поручила сам им пиће и посматрала их.

Тата је запалио цигарету и гледао у мартини. Пије он мартини, пије мартини њега. Морам да признам да није делио мамин ентузијазам.

Са највећим осмехом на свету посматрала је коктел-мајстора како разбија јаје, раздваја беланце од жуманцета, ставља у шејкер. Дозира алкохол, убацује поморанџу. Она се са тзв. бартендером (стара српска реч) слатко испричала. Да је вичнија мобилним телефонима сигурно би и записала рецепт и снимила процес.

Стално јој говорим да позове другарице и да изађу на кафу, али она увек нађе изговор. Разумем је, временом јој је све то постало страно.

Мој тата је, с друге стране, доказ да када пређете шездесету и када сте у пензији, живот иде даље. Он има своју екипицу са којом једном недељно попије пиће и прича о старом Београду. Једном сам му „банула“ на дружење и могу да оценим да је изгледао као шмекер. Желела сам да напишем као Џејмс Бонд, али пошто се не слаже са мартинијем, то није умесно.

Они су више од две деценије морали да жртвују свој друштвени живот како би имали довољно времена за своје ћерке, али и довољно новца. Сада ја страхујем – да ли ћу ја имати времена, пара и снаге да постигнем баланс? Да једног дана будем добар родитељ, да не запоставим кућу, себе и друштвени живот?

На мојој пијаци трешње продаје бака Лепа, она је блогерка и влогерка. Објаве на Фејсбуку почиње са „сестро слатка“, а недавно је написала како је цео живот радила, бринула о деци, али је налазила време за себе, ноћу када остали спавају. Тада је читала, везла гоблене или плела. Својим пратитељкама је поручила: „Посвети време и себи сестро слатка, не буди жртва, већ срећна, задовољна мајка“.

Да живот може да се настави нормалним током показује и моја другарица која води блог о родитељству. Пре неки дан је на Инстаграму окачила фотографију са својим супругом на Егзиту, уз поруку да то што су сада родитељи не значи да не воле да се проведу и изађу на пиво.

„То, искрено, само значи да ће нам наредног јутра много теже бити да функционишемо, иако ћемо се по навици пробудити у 7“. Помислила сам – свака јој част. Ако може она, можда ћу моћи и ја.

Ипак, да бих успела то да постигнем, вероватно ћу морати мање да пратим објаве на друштвеним мрежама, да мање гледам серије и отарасим се осталих једача времена. Пронаћи ћу бар један изгубљени сат дневно.

Мислим да за следећи рођендан од маме могу да тражим коктеле уместо торте.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво