Шеф ме изнервирао, добила сам дијагнозу

Пре неког времена шеф ме је баш изнервирао, највише због тога што је био у праву. Нисам знала како да се смирим па сам учинила оно што је најлакше, попила сам пола таблете за смирење мог пса.

Ако бих гуглала све симптоме које имам, сазнала бих да или умирем, или сам под стресом.

Боли те желудац? То ти због стреса. Немаш апетит? Стрес. Много једеш? То је на нервној бази. Розацеа? Стрес. Имаш дијареју? Физиолошка реакција на стрес. Аритмија? Стрес.

То је и општа дијагноза радне популације, односно: стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења, пише Википедија.

Куд сви Турци, ту и мали Мујо. У стрес.

Генетика ми каже да ћу, кад остарим, бити наџак-баба. Списак свега што ми смета је подугачак и било би илузорно направити га, али и крајње неинтересантно. Неке ћу да споменем.

На пример, када одете у продавницу, а испред вас je жена која има три-четири ствари у корпи. „Одједном“ се сети да није узела банане, па тркне да их узме. Али, упс, није узела ни млеко. Па оде до млечних производа. А ми остали чекамо, јер је она била паметна и са полупразном корпом стала на касу.

Или када комшија остави увече ђубре испред врата и оно смрди целе ноћи. Или када вам укућани оставе гутљај јогурта у фрижидеру. Када сте у сандалама и падне пљусак, а идете на посао. Или када уместо соли ставите шећер у боранију. Добро, то се можда само мени дешава.

Када хоћу да изађем из аутобуса, али не могу јер неко неће да се помери, а стоји „на вратима“. Када људи ставе торбе да седе поред њих, док други стоје. Довикивање са рођацима преко телефона. И најгоре – када иза мене седне неко ко жваће жваку отворених уста.

Нервира ме и када ме неко зове у традиционално време одмора (зато постоје поруке), или када наставља разговор након што сам рекла да сам заузета или да једем. Када одем се неким на пиће, а тај све време гледа у телефон, шта пише на Фејсбуку, Инстаграму, шта су све људи качили на „сторије“. Зар сам толико досадна?

Највећи стрес је ипак када ме нешто удари по џепу. Тако сам због розацее, након неуспешних савета форумашица, отишла код дерматолога. Фина нека докторка, све лепо објасни, препише терапију, гомила неких кремица, француска медицинска козметика. Одем у апотеку, кажем треба ми то, то и то. Кад оно 7.000. Молим? Седам хиљада – 7 хиљада – СЕДАМ ХИЉАДА.

Претрага на „Гуглу“ показује да треба да уклонимо факторе стреса из своје околине. Пошто не могу да лечим људску глупост, мислим да сам осуђена на то да лечим последице.

Доплер је пак отишао да живи у шуми. Почињем да га разумем.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 01. мај 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво