Да ли Срби и Хрвати говоре исти језик

Петар Губерина и Крунослав Крстић су аутори лингвистичке студије „Разлике између хрватскога и српскога књижевног језика“, објављене у Загребу, 1940. године.

На почетку студије, некон почетних поставки о језику уопште, Петар Губерина се усредсредио на разлике „између хрватскога и српскога књижевног језика“.

ЈАТ. Губерина тврди да хрватски књижевни језик познаје три рефлекса јата: -ије, -је, , док српски књижевни језик познаје само : млијеко–млеко, дјеца–деца, био–бео.

Додаје да и Хрвати имају екавицу, али код њих је она дијалекатског карактера.

Изгледа да Вук Караџић није знао да је, у ствари, био реформатор хрватског, а не српског језика.

А шта каже Правопис Матице српске? „Српски књижевни (стандардни) језик има два равноправна изговора: екавски и ијекавски.“

БАРАБА. Губерина даље помиње многа имена грчког или хебрејског порекла која су у хрватском са фонемом б, а у српском са фонемом в: Бабилон–Вавилон, Бараба–Варава.

Затим да је у хрватском ћ где је у српском шт: опћина–општина, свећеник–свештеник.

И то, како тврди маестрални Губерина, доказује да су хрватски и српски различити језици као што су различити, на пример, француски и италијански. Како?

„Латинска ријеч patrem дала је у француском pere, а у талијанском padre, а данас нитко не помишља да би ове ријечи могле припадати истом језику“, вели Губерина.

Ето, све нам је лепо објаснио.

ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗМИ. Даље Губерина примећује да такозвани интернационализми у српском језику имају наставак -исати, а у хрватском -ирати.

А онда то илуструје примером: у српском је изолисати (!!!), а у хрватском изолирати.

Бриљантни језички стручњак Губерина.

У Речнику Матице српске стоји следеће: изоловати (изолирати).

СИНТАКСА. Губерина тврди да Хрвати много више од Срба воде рачуна о синтакси, па ће тако код њих у реченици са више вршилаца радње глагол бити у множини, а код нас у једнини.

Наводи и пример како је у српском: „Отац, стриц и дед станује, храни се и ноћива.“

Типично српски, зар не?

ECCE HOMO. Ти Срби баш ништа не знају, немају никакве језичке културе.

Замислите, Срби кажу: „Ево га отац“, за разлику од Хрвата, код којих је правилно: „Ево оца“. Јесте, стварно је тако, рекао ми Губерина.

Али Владимир Ћоровић је преводио Ничеа, а заиста нигде нисам нашао да је Ecce Homo превео са „ево га човек“. Можда му је Губерина дошапнуо како је правилно.

БУДАК. Велемајстор на пољу језика Петар Губерина истиче да се у примерима „Ја ћу да дођем“ и „Ја ћу доћи“ уочава да први припада српском, а други хрватском језику.

Ево шта о томе кажу српски лингвисти: „У хрватској стандардизацији инфинитив се употребљава чешће него у српском језику.

То је неупућене навело на погрешан закључак: да је инфинитив хрватски облик.“ (М. Телебак)

А Губерина своје тезе поткрепљује примерима из дела Миле Будака.

СТАВ. Даље тврди да је конструкција „да+презент“ код Хрвата изузетак (пример за тај изузетак узима од хрватског драматурга Милана Беговића – „Нећу да их читам“), а инфинитив правило.

А језички геније није свестан да реченице „Нећу да дођем“ и „Нећу доћи“ не значе исто.

„Нећу да дођем“ значи (приближно) „не желим да дођем“, има значење супротно од „хоћу да дођем“, а исказује се став онога ко говори према нереализованој радњи.

„Нећу доћи“ је будуће време (футур), означава радњу која ће се (из)вршити у будућности, без обзира на нечији став, жељу и сл.

Изгледа да је Губерини став замаглила идеологија проткана мржњом.

ПОЈАЧАЊЕ. У поглављу о лексици, Губерини је помагао Крунослав Крстић. А шта ту пише?

Да је правилно рећи крхкост, како иначе кажу Хрвати, а не српски – кртост. А ни та кртост није српска реч, него је хрватски дијалектизам.

А шта каже Речник МС: обе речи не само што нису кроатизми него им се ни значење у потпуности не подудара. Забележене су у старијој српској књижевности са мноштвом примера.

ЛУЂАК. Исто тако овај двојац тврди да је правилно рећи луђак, а облик лудак, који употребљавају Срби, у ствари је хрватски архаизам.

Шта се све може научити од Губерине и Крстића...

КРИЖИЋ. Баш сам се питао зашто Крунослав Крстић није променио презиме у Крижић, неко би могао помислити да је (далеко било) Србин, кад у Разликама налазим одговор.

Поред правилног криж, и крст је хрватска реч, само архаична.

Побогу, да ли је нека реч српска.

APPENDIX I. После Разлика, Петар Губерина 1941. године постаје члан Државног уреда за хрватски језик, а у јесен 1942. одлази на Милански универзитет да ради као лектор за хрватски језик.

APPENDIX II. Крунослав Крстић у Загребу 1943. издаје књигу „Филозофија у Хрватској“, која је те године штампана и у Немачкој. Аутор је и књиге „Народ, држава, национализам“ (Загреб, 1944).

После рата, 1950. године, запошљава се у задарском архиву. Ту налази податке о Албанцима и њиховом говору, што постаје предмет његовог интересовања јер је и сам био пореклом из породице албанских досељеника.

APPENDIX III. После Другог светског рата, студија „Разлике између хрватскога и српскога књижевног језика“ нашла се на листи забрањених књига. Објављена је поново 1997.

Хрватски лингвиста и академик Стјепан Бабић је поводом поновног објављивања књиге истакао да је „Губеринин текст најбољи и најисцрпнији текст написан до сада о хрватско-српским језичним разликама...“

број коментара 32 Пошаљи коментар
(понедељак, 08. јул 2019, 00:03) - Саша [нерегистровани]

Језик и Историја

Језички и историјски нема ту дилеме да је то све Српски језик.Не зато што се мени свиђа него ако у Чешкој Далимиловој хроници из 1314. г. прочитате да је "У србскоме језику постојала држава кроватиа"
онда је и свима јасно. А о измишљању "Босанског" "Бошњачког" итд итд да и не говорим. Једна шизофренија. Проблем овде није језик него политичко и вештачко стварање нација који имају жарку потребу од некаквог "одсрбљавања". Ок само по себи ок аргумент. Али НЕМОЈ немој мени да намећеш глупост. Све је изгледа прихватљиво само не реч СРБ. Зашто? Па не знам јер ко је иоле читао историјске књиге зна о чему се овде ради. Сви ми апсолутно требамо да тражимо да се разум и историја врати у уџбенике а да се политика из њих избаци. Ове квази језике можда признати али у оквиру наречја/дијалекта. И језички нема ту шта да се измишља јер проблем је у политичарима а не науци. Тиме се никоме не ускраћује право да прича што жели али у оквиру разума. Што се тиче закона који су дозволили лудило од постојању "босанског" или "хрватског" унутар Србије подхитно променити на ниво наречја. Критеријум за "други" језик у односу на свој је врло прост. Ако је преко 30% речи НЕРАЗУМЉИВО може се сматрати другим језиком. До тада све је наречје једног језика. Уопште не схватам ове ђоке компликације који изигравају не знам шта.

(недеља, 07. јул 2019, 18:28) - anonymous [нерегистровани]

Наравно да не

То је исто као питање - да ли Британци и Американци говоре исти језик.

(недеља, 07. јул 2019, 06:37) - Jaako [нерегистровани]

Neznam

zasto se mi uopste upustamo u bilo kakvu polemiko oko ovog sve. Mi pricamo srpski, a kojim jezikom oni pricajun to je njihova stvar, i u opste me ne interesuje, ni oni, ni njihov jezik.

(петак, 05. јул 2019, 20:07) - anonymous [нерегистровани]

Hrvatski,Bosanski,Crnogorski,,,

...su varijante Srpskog jezika i tu je kraj price.
Da je ostala RSK mozda bi smo imali danas i Krajiski jezik.
U RH se govori stokavski,kajkavski i cakavski,sto je sasvim u redu,ali je potpuno suludo sve njih proglasavati Hrvatskim jezikom.Samo je jedan hrvatski.
Ako je to stokavski onda oni govore Srpskim jezikom-hrvatska varijanta!!!
Zanimljivo je inace da je malo receno o njihovim cuvenim recima "kovanicama",za koje i danas raspisuju
"javne natjecaje"!

(петак, 05. јул 2019, 19:53) - anonymous [нерегистровани]

Trivijalno objasnjenje додатак

Исти је случај и са Српским језиком. Новинари се утркују који ће више страних речи да користи а предњаче наши глумци.

(петак, 05. јул 2019, 18:54) - Rade [нерегистровани]

sve je to Srpski jezik

Kako Hrvatski tako i Crnogoski, jednog dana , to će da bidnu strani jezici. Mali i nevažni narodi, bez istorije, vole da se ističu kao veoma važni. Pa neka im ga, neka budu, ali mi Srbi znamo da smo "narod najstariji" Olga Luković Pjanovi a i Halodonkije " to pouzdano zna"

(среда, 03. јул 2019, 12:21) - anonymous [нерегистровани]

Izgleda novosti stizu polako danas !?

Pa sada opet trabunjanja o jeziku. Da li Vranjanci i Sumadinci govore istim jezikom ? Da li Lale i Sandzak govore istim jezikom. Ako im netrebe prevodilac onda govore istim jezikom, jel to dovoljno za klasifikaciju ?

(среда, 03. јул 2019, 09:08) - anonymous [нерегистровани]

Skandinavske zemlje prije 1000 godina

Nisu postojale.Vikinzi nisu imali državu, niti bilo ko, prije 1000 god!Šta tu pišete!Pojam drzave (a i nacije) se javlja tek u 19 vijeku!Činjenica je da su Skandinavci tj vikinzi, npr. osnovali Rusiju, ali ne i državu Rusiju!Riječi poput "grad" su skandinavskog porijekla.Gård-gorod-grad.Čini mi se da je i riječ grob skandinavska.Kod njih se grob kaže grav...Kijevski Rus je bio ogromna teritorija i prostirala se sve do Dunava!O vikinzima se jako malo zna i čini mi se da je njihov uticaj na historiju podcjenjen.

(среда, 03. јул 2019, 07:57) - anonymous [нерегистровани]

Skandinavski jezici

Živim u Danskoj 49 godina. Govorim, pišem i čitam dobro danski ali norveški, švedski a posebno islandski ne razumem. Ima malo reci koje su iste ali su naglsci drugaciji. Jedno pišu drugo izgovaraju. Čak i danci ne znaju dobro gramatiku. Norveški je najbliži našem jeziku i možda najlakši nama za učenje. Islandski je potpuno strani jezik svima koji ga nisu ucili ili rodjeni na Islandu. Na televiziji se sve titluje bas zato sto jezici nikada nisu bili jedan jezik već su različiti oduvek.
Ne može se porediti sa jezikom koji smo nekad zvali jugoslovenski jer je bio isti u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, čak se učio i u Sloveniji i Makedoniji. Uvek smo mogli da se sporazumemo u sloveniju a kroz nju smo prolazili svake godine.

(среда, 03. јул 2019, 07:14) - Stefan [нерегистровани]

Stefan

To je isti jezik koji dele srbi i hrvati. Razlog zasto treba da se zove srpski je sto su sve reforme tog jezika dosle od strane srba i srbije.