Спремна сам за кишу, имам најлон кесе

Није вест да је пас ујео човека, него да је човек ујео пса. Према томе, није вест да је у јуну врућина, била би вест да је испод десет степени. Није вест да је пала киша и поплавила ауто-пут. Или јесте?

Када се пробудим прво погледам колико је сати (да не касним на посао), затим распоред на послу (да нисам промашила смену), онда колико има степени (шта да обучем?). Како би некадашња портпаролка Хитне помоћи редовно саветовала, обучем се слојевито. Иако не живим у Лондону, обавезно спакујем кишобран.

Тако сам једном кренула на посао чим је престао пљусак, како ме не би нови задесио. Понела сам резервну мајицу и чарапе. Па ипак, нисам имала среће. Потоци су се сливали низ улицу и низ мене. Превоз није ишао.

Пошто сам била скроз мокра вратила сам се кући, спаковала још суве одеће и фен колегиницама и колегама како би могли да суше обућу. Тада сам помислила дa је 2014. требала да ми буде опомена да купим "Тигрове" чизме. Али није.

Има, ипак, искуснијих, као што је један таксиста, Пироћанац, са којим сам причала ових дана. Каже ми да је продао своју кућу, јер није могао више да улаже у њу. Све је разделио комшијама, осим гумених чизама. Рече ми: Требам их за лов кад одем у тај крај, али изгледа и за Београд.

С друге стране, кишобране брижљиво чувам и не заборављам, мада на снажном пљуску нису од велике помоћи. Последњи пут када сам га заборавила, замолила сам тату да ми га добаци кроз прозор у двориште. Нисам успела да га ухватим – пао je и поломио се. Није ме мрзело, однела сам га у кишобранџиницу. Ено га још тамо. Скупља прашину годинама јер никако да набаве неки део.

Па ипак, ни чизме ни кишобран нису довољни да ме сачувају од аутомобила и аутобуса који пројуре кроз баре и целу ме испрскају, па у прљавим панталонама идем на посао и покушавам да их очистим влажним марамицама и течним сапуном у ве-цеу. И за то би могло да се нађе решење – камашне. Одлична инвестиција. И кабаница испод које је ранац, јер ипак све то треба понети са собом.

Има и јефтиније решење, кажу стари: Када почне киша, навучеш на стопала најлон кесе, па тек онда обујеш патике или ципеле, а једну кесу обавезно да сачуваш за главу, да се коса не покваси. Једини проблем је што у продавницама сада наплаћују кесе, па би било боље сачувати оне са пијаце које су још бесплатне, и само их опрати.

Толико.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво