Транспарентност Србија: Потребне измене изборних прописа

Организација Транспарентност Србија представила је резултате мониторинга одржаних локалних избора, а главни проблеми су, како кажу, недовољно добри изборни прописи, недовољна активност државних органа, као и функционерска кампања градских челника.

Посебно је, кажу, апсурдно, што 14 од 24 изборне листе није добило ни један одсто гласова, међу којима се налази и пет листа које су добиле мање гласова него што је било потребно потписа за предају кандидатуре (ЛДП, ДЈБ-Милорад Радуловић, Републиканска странка, Беогондола и Јединствена странка правде), док је седам листа имало мање гласова од броја контролора на изборним местима (Муамер Зукорлиц - Странка правде и помирења, ЛДП, НОПО, Грађанска странка Грка Србије, ДЈБ-Милорад Радуловић, Републиканска странка и Странка националне мањине Рома).

 

Председник Транспарентност Србија Владимир Гоати оценио је да су после, ових избора који су били јако значајни, јер су обухватили гласачко тело од два милиона људи, многе ствари постале јасне.

"Постоји једна партија која је доминантна, нема развнотеже између позиције и опозиције, а изданци ДС потучени су до ногу и нестају са сцене. Губитник је и СПС, која би тешко прешла цензус да није наступила заједно са ЈС", каже Гоати.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић говорио је о финансирању изборне кампање и навео да су све листе за рекламирање на ТВ станицама укупно потрошиле око два милиона евра, а за рекламирање у штампи 300.000 евра.

Како каже, средства из буџета Града које су учесници имали на располагању била су скромна, 2.643 евра по изборној листи.

Највише потрошио СНС 

"Око 70 одсто трошкова кампање на ТВ станицама и 77 одсто у штампи одлази на листу СНС, другопласирани су Ђиласова листа са 14,7 одсто и СПС-ЈС за штампу 10,2 одсто", навео је Ненадић.

Додаје, да је ТВ Пинк емитовао највећи број изборних реклама, а следе га РТС, Прва, Н1, Хепи и О2.

Сарадник Транспарентности Србија Златко Минић каже да је председник Србије Александар Вучић током изборне кампање имао мање промотивних активности него у ванизборном периоду, док су премијерка Ана Брнабић и министар просвете Младен Шарчевић имали "значајнији раст промотивних активности".

Додаје, да су градоначелник Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић имали око 50 одсто више промотивних активности него у неизборном периоду.

Каже, да када је реч о простору на насловним странама штампе, листа СНС предњачи.

"Листа Александар Вучић-Зато што волимо Београд била је најзаступљенија на насловним страницама дневне штампе у Београду, са 294 појављивања у позитивном контексту. Друга је листа око Драгана Ђиласа која је имала 128 појављивања, од тога 76 у негативном тону", навео је Минић.

Ипак, како каже, током седам недеља изборне кампање избори нису били водећа тема на насловним странама штампе, на првом месту по броју насловница биле су теме везане за КиМ, затим убиство певачице Јелене Марјановић и на трећем месту избори.

Из Транспарентности су сложни да су потребне измене прописа који се односе на изборе, кампању, њено финансирање, оглашавање и рад државних органа, пре свега РЕМ, Агенције за борбу против корпуције и Јавног тужилаштва.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво