Како политичари анимирају најмлађе бирачко тело

После прославе пунолетсва, а пре него што узму индекс, матуранти ће први пут на биралишта. 2. априла и они могу да бирају председника.

Тек сваки 10. од 18 до 30 година одлучи се да изађе на биралишта. Поруке које до њих долазе, сматрају упућени, не мотивишу их довољно.

"Некада је њихов став да их уопште не интересују избори, просто став да не прихватају овакав начин политичке артикулације и да они просто не осећају да су представљени", каже социолог Слободан Цвејић.

Иван Станковић, маркетиншки стручњак рекао је да је младе најтеже погодити поруком не само за политичке него и за класничне кампање зато што су непредвидиви.

"У политици је још горе зато што су они најнепоузданији део гласчког тела и не зна се да ли ће ићи, да ли је лепо време па их мрзи да иду да гласају или је лоше време па их мрзи да изађу из куће да гласају, а тек поготово за поруке зато што су они тотално незаинтересовани, каже Станковић.

Старијих од 65 година у бирачком списку има за око 400.000 више него млађих од 30. Зато и не чуди тактика изборних стратега. Одлучују се за сигурни глас.

Бојан Клачар из Цесида каже да је за младе најважније да кандидат говори њиховим језиком.

"Желе да чују од њих поруке које су за њих важне, да слушају теме које су њима важне попут образовања, запошљавања, могућности за неку додатну едукацију али да то све буде у једној форми која није превазиђена", каже Клачар.

Поруке намењен управо њима начин су да се поверење и поврати.

"Ако је то порука која каже - ја имам програм ја могу да постигнем нешто, ја знам шта су ваше потребе и могу да вам пружим могућност да ви те потребе искажете - то је нешто што ће их позвати да изаћу на изборе", рекао је Цвејић.

Има примера, али не и доказане везе да млади кандидат привлачи вршњаке. На изборима у Хрватској двадесетједногодишњак успео је да освоји скоро двадест одсто гласова. Млади бирачи су били пресудни и у победи Барака Обаме 2008. године.