Шта се сме а шта не сме у предизборној кампањи

Позиви, поруке, ненајављене посете страначких активиста – све што се, политичким речником, назива "кампањом од врата до врата", нови закон посматра као свако друго директно оглашавање. Није забрањено, али само под једним условом.

"Сви који би да се оглашавају, па и политичке странке, тако што појединцу шаљу СМС, зову га телефоном, шаљу му имејл поруку или убацују нешто у поштанско сандуче или иду од врата до врата или га негде другде директно салећу – морају да имају његов пристанак, да он пристаје на такву врсту примања поруке", каже маркетинг и интернет консултант Лазар Бошковић.

Препорука је да се присетите да ли сте икада, макар и несвесно, одобрили примање рекламних порука, када сте нешто скидали са интернета или потписом подржали неку акцију. Чак и тада, пристанак можете да опозовете, у било ком тренутку.

"Ако постоји нека незатражена електронска комуникација, да се та имејл порука блокира слањем у спам или да се, када је у питању СМС порука, блокира тај број, када је у питању позив, да се блокирају ти позиви, а долази у обзир и обраћање поверенику, јер подаци о вама и ваш број телефона јесу подаци о личности", каже адвокат Милош Стојковић. 

Ако, упркос томе, страначки активисти и други оглашивачи наставе да вас, популарно речено, спамују – можете се жалити тржишној инспекцији или инспекцији за електронске комуникације, у зависности од вида оглашавања. Казне за упорне су до два милиона динара.

"Могу да се обрате телефонски, имејлом или лично да поднесу пријаву на писарници, значи увек има начина, само је питање ко хоће да губи време да то ради", каже Лазар Бошковић.

Ако немате времена за губљење, а ни за незване госте, није наодмет да се распитате да ли је ваш кућни савет одобрио примање рекламног материјала и промотера и продаваца који вам звоне на врата. Јер без тог одобрења не би смели да вас узнемиравају. Барем тако каже закон који је ступио на снагу у мају прошле године, после ванредних парламентарних избора.