Либијски синдром

Недеље непрестаних офанзива и контраудара Гадафијевих снага и устаника исцрпеле су резерве обе сукобљене стране, па се линија фронта око Аџдабије у последња два дана у великој мери стабилизовала, претварајући емоцијама набијене акције обе стране у статичне припреме и чекање потеза противника.

Уместо брзих акција, које су биле заштитни знак операција на источном фронту, обе стране су се, у последња 24 часа, бациле на прављење фортификација и припреме за одбијање напада друге стране, при чему Гадафијеве трупе чекају нову пешчану олују, док устаници прижељкују нове, још жешће нападе НАТО авијације.

Како би били сигурни да их Гадафијеве снаге неће изненадити, побуњеници су око Аџдабије "посејали" на стотине нагазних и противтенковских мина, на згражавање бројних организација за заштиту људских права, који су их управо из тог разлога, колико прошле седмице, критиковале власти у Триполију.

У покушају да спрече претварање либијског рата у дуготрајни сукоб, Британци и Французи најавили су слање војних саветника, који би побуњенике подучили обавештајном раду, комуникацијама, али не би директно учествовали у борби.

Либијски шеф дипломатије Абдел Ати Обеиди рекао је да план Британије и Француске о слању војних тимова, који би обучавали и "саветовали" побуњенике, само одмаже у проналажењу мирног решења.

"Присуство британских и француских трупа у Бенгазију само ће пролонгирати сукобе", истакао је Обеиди за Би-Би-Си.

Либијска влада предложила је примирје које би пратио шестомесечни прелазни период, у оквиру ког би били организовани избори под надзором УН.

"Мислимо да је свако страно војно присуство корак назад. Ако би бомбардовање престало сигурни смо да би успели да започнемо дијалог међу свим Либијцима о њиховим жељама везаним за политичке реформе, устав и изборе", рекао је Обеиди.

Шеф либијске дипломатије истакао је да би избори могли да реше сваку дилему Либијаца, као и да се о свему може преговарати.

Међутим, шеф британске дипломатије Вилијем Хејг не слаже се са Обеидијем.

"Јединице које шаљемо нису британске борбене снаге. Овај потез потпуно је у сагласности са резолуцијом УН и ставом Савета безбедности", рекао је Хејг.

Пре одлуке о слању саветника, Британци су устаницима послали хиљаду панцира и сто сателитских телефона. Доста оружја стигло је из Египта, док је Катар послао противтенковске пројектиле "милан" и товар маскирних униформи.

Готово истовремено, у Британији се повела жестока дебата о легитимности такве одлуке, при чему су критичари убеђени да се она коси са словом Резолуције 1973 Савета безбедности УН, док присталице сматају да одлука најмоћнијег тела светске организације отвара врата таквој акцији.

Без обзира која од две стране буде у праву, опрезу склонији аналитичари упозоравају да одлука премијера Дејвида Камерона неодољиво подсећа на почетак Вијетнамског рата, пошто је и Џон Фицџералд Кенеди послао војне саветнике на страну Јужног Вијетнама, а Американци су, временом, потпуно изгубили контролу над ситуацијом.

Осим аналогије са Вијетнамом, Британци упозоравају и на чињеницу да слање војних саветника у Либију представља трећи рат те државе у муслиманским земљама, после Авганистана и Ирака.