Ропство и у XXI веку

Иако је ропство званично укинуто пре 54 године, више од 12 милиона људи налази се у некој врсти модерног ропства, на принудном раду. Ропство није само мрачно поглавље прошлости, упозорила специјални известилац за модерне форме ропства Гулнара Шакиниан.

Специјални известилац Светске организације за модерне форме ропства Гулнара Шакиниан упозорила је пред Саветом за људска права УН да ропство још увек није само мрачно поглавље прошлости.

"Све форме ропства званично су укинуте према обавези земаља-чланица УН утврђених конвенцијом из 1956. године, али 54 године касније, то обећање још није испуњено", рекла је Шакинианова у извештају у УН.

Ропство је шокантна реалност данашњице. Међународна организација за рад саопштила је да се данас у свету више од 12 милиона људи налази на принудном раду, у некој врсти модерног ропства.

Специјални известилац Светске организације за модерне форме ропства истиче да се то односи и на све светске религије, преноси радио Дојче веле.

Према подацима "Антислејвер интернешенел", најстарије светске организације за људска права, у таквом статусу је чак 27 милиона људи, а међу њима највећи број чине деца и млади.

Та организација, са седиштем у Лондону, основана је 1839. године, да би се борила против прекоморске трговине робљем, а разлика у бројевима објашњава се различитим критеријумима за дефинисање ропског рада.

Најтеже кршење људских права 

Специјални известилац Светске организације за модерне форме ропства истиче да ропство спада у најтежа кршења људских права.

Шакинианова је известила Савет за људска права УН и о својој последној посети Бразилу, који је ратификовао Конвенцију против ропства, и то пре 30 година, али је још увек не примењује у потпуности.

У сеоским срединама у Бразилу, принудни рад је врло распрострањен, посебно у сточарству и при производњи етанола из шећерне трске.

"Робови су најчешће мушкарци и дечаци. Са друге стране, и у градовима постоји принудни рад, пре свега у текстилној индустрији", навела је Шакинианова.

Гулнара Шакиниан каже да сличну судбину деле и млади у Мауританији, Еквадору и другим земљама које је посетила.

Жртве принудног рада морају да раде дуго и уз минималну надницу, ако је уопште добију, а изложене су физичком, психичком, а некад и сексуалном насиљу, преноси Дојче веле.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво