Вулф нови председник Немачке

Кристијан Вулф (51) је тек у трећем и последњем кругу гласања изабран за новог немачког председника, десетог у послератној историји земље.

За Вулфа, кандидата владајуће демохришћанско-либералне коалиције канцеларке Ангеле Меркел, гласало је 625 чланова немачког савезног парламента.

Вулф је тако изабран апсолутном већином гласова, иако је уставом предвиђено да је у трећем кругу потребна само проста већина.

Иако у послератној историји Немачке није непознато да председник буде изабран тек у последњем кругу гласања, Вулфов тежак избор се тумачи као дебакл за демохришћаско-либералну владину коалицију и ударац и опомена за Меркелову у чијим редовима је било оних који, очито, у првом и другом кругу нису желели да свој глас дају новоизабраном председнику.

На другој страни, постоје они који кажу да је овакав избор новог немачког председника, заправо, доказ ''демократије у живо'', где свако од чланова парламента може и сме по сопственој жељи да гласа.

Вулфов противкандидат био је Јоахим Гаук, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије и странке Зелени, добио је 494 гласа. Гаук, свештеник из Ростока, бивши борац за људска права у ДДР, судећи према анкетама, али и самом току председничких избора, популаран је међу Немцима.

У последњем кругу гласања за председника Немачке своје кандидате су повукли и левица, која је саветовала својим члановима да се уздрже од гласања, и екстремно десна Националдемократска партија.

Вулф је изабран за председника после изненадне оставке Хорста Келера, првог шефа немачке државе који се одлучио на оставку.

Према немачком Уставу из 1949. године, председник државе се бира на мандат од пет година, индиректно, у савезном парламенту, састављенм од посланика Бундестага (доњи дом парламента) и истог броја представника 16 немачких покрајина, међу којима су људи различитих биографија - од спортиста, преко познатих јавих личности до уметника и политичара.

Када је реч о немачком председнику, он протоколарно стоји на челу државе, предлаже канцелара, именује и разрешава, потписује законе, као последња инстанца и, има на неки начин заадатак ''политичког арбитра'', који се не исцрпљује у дневнополитичким темама и делује изванпартијски, па зато његова реч има тежину на нивоу националног.

Савезни председник, по Уставу, мора бити Немац са правом гласа и то старији од 40 година.

Он има право на највише два мандата по пет година, нема врховну команду над оружаним снагама и протоколарно стоји на челу земље, као уставни орган који представља државу ''код куће'' и у иностранству.