Вулф нови председник Немачке

Немачка је добила новог председника, индиректним путем, гласањем у савезном парламенту. Кристијан Вулф је изабран за председника после изненадне оставке Хорста Келера, првог шефа немачке државе који се одлучио на оставку.

Кристијан Вулф (51) је тек у трећем и последњем кругу гласања изабран за новог немачког председника, десетог у послератној историји земље.

За Вулфа, кандидата владајуће демохришћанско-либералне коалиције канцеларке Ангеле Меркел, гласало је 625 чланова немачког савезног парламента.

Вулф је тако изабран апсолутном већином гласова, иако је уставом предвиђено да је у трећем кругу потребна само проста већина.

Иако у послератној историји Немачке није непознато да председник буде изабран тек у последњем кругу гласања, Вулфов тежак избор се тумачи као дебакл за демохришћаско-либералну владину коалицију и ударац и опомена за Меркелову у чијим редовима је било оних који, очито, у првом и другом кругу нису желели да свој глас дају новоизабраном председнику.

На другој страни, постоје они који кажу да је овакав избор новог немачког председника, заправо, доказ ''демократије у живо'', где свако од чланова парламента може и сме по сопственој жељи да гласа.

Вулфов противкандидат био је Јоахим Гаук, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије и странке Зелени, добио је 494 гласа. Гаук, свештеник из Ростока, бивши борац за људска права у ДДР, судећи према анкетама, али и самом току председничких избора, популаран је међу Немцима.

У последњем кругу гласања за председника Немачке своје кандидате су повукли и левица, која је саветовала својим члановима да се уздрже од гласања, и екстремно десна Националдемократска партија.

Вулф је изабран за председника после изненадне оставке Хорста Келера, првог шефа немачке државе који се одлучио на оставку.

Према немачком Уставу из 1949. године, председник државе се бира на мандат од пет година, индиректно, у савезном парламенту, састављенм од посланика Бундестага (доњи дом парламента) и истог броја представника 16 немачких покрајина, међу којима су људи различитих биографија - од спортиста, преко познатих јавих личности до уметника и политичара.

Када је реч о немачком председнику, он протоколарно стоји на челу државе, предлаже канцелара, именује и разрешава, потписује законе, као последња инстанца и, има на неки начин заадатак ''политичког арбитра'', који се не исцрпљује у дневнополитичким темама и делује изванпартијски, па зато његова реч има тежину на нивоу националног.

Савезни председник, по Уставу, мора бити Немац са правом гласа и то старији од 40 година.

Он има право на највише два мандата по пет година, нема врховну команду над оружаним снагама и протоколарно стоји на челу земље, као уставни орган који представља државу ''код куће'' и у иностранству.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи