Европа скреће у десно

Гласањем у 19 од 27 држава чланица Европске уније завршени избори за Европски парламент. Избори за 736 посланика трајали укупно четири дана. Европа скреће у десно, показују прве процене. Рекорно низак одзив гласача од 43 одсто.

Европа скреће у десно, а конзервативци воде у већини земаља Европске уније, показују прве процене резултата избора за Европски парламент, јављају светске агенције.

Европске партије десног центра освојиле су већину на изборима за Европски парламент који су вечерас завршени, показале су анкете са биралишта широм Европске уније, које је сакупила грчка агенција за истраживање јавног мњења "Капа".

Партије десног центра освојиле су 39,5 одсто гласова, у поређењу са 36,6 одсто 2004. године, чиме су обезбедиле 291 од 736 места у Европском парламенту, процене су грчке агенције.

Анкете са биралишта показују да је група европских социјалиста освојила 26 одсто гласова, што је мање у поређењу са резултатом од пре пет година, када су имали 27,6 одсто гласова.

Према првим званичним проценама Европског парламента, излазност је била рекордно ниска, са укупно 43,01 одсто изашлих бирача, у поређењу са 2004. годином, када је на изборе за Европски парламент изашло 45,47 одсто грађана ЕУ са правом гласа.

Иако се очекује доминација партија центра, ране анкете са биралишта показују победу опозиције над влађућим партијама у Грчкој, Бугарској, Летонији и Ирској.

Према првим резултатима гласања у Румунији за Европски парламент, владајуће Социјалдемократска партија и Демократска либерална партија освојиле су свака по десет мандата. Национална либерална партија ће имати пет мандата, Демократски савез Мађара три мандата, Партија Велика Румунија улази у Европски парламент са два мандата.

Мандат је освојила и Елена Басеску (29) ћерка председника Трајана Басескуа која се кандидовала као независна.

Победник избора за Европски парламент у Словенији је Словенска демократска странка (СДС) Јанеза Јанше, показали су упоредни подаци које је након затварања биралишта објавила Телевизија Словенија.

СДС са освојених 26,46 одсто гласова је према упоредним подацима, које је израдила агенција Медиана, освојила три места у Европском парламенту. На другом месту са 18,22 одсто освојена гласа и два места следи партија Социјалних демократа премијера Борута Пахора, а на трећем Нова Словенија са освојених 14,71 одсто гласова и једним местом у парламенту.

За последње седмо место ће се до краја бројања гласова борити Либерално демократска странка и партија Зарес (Уистину), које су освојиле 11,91 одсто односно 11,26 одсто гласова.

Према подацима грчке националне телевизије ЕРТ, ПАСОК је у вођству у односу на владајућу Нову демократију. Социјалисти су освојили између 36 и 39 одсто гласова, док су конзервативци други са између 30 и 33 освојена гласа.

Главна опозициона партија у Мађарској Фидес освојила је 14 места на изборима, владајућа Мађарска социјалистичка партија четири места, а радикална националистичка странка Јобик, која није заступљена у парламенту, три места, саопштио је Национални изборни комитет, после 99,9 одсто пребројаних гласова.

Како показују анкете, у Француској и Немачкој владајуће партије су у предности у односу на опозицију, али су процене да би конзервативци канцеларке Ангеле Меркел могли да претрпе неке губитке због мале излазности.

Право гласа има 388 милиона Европљана

Изборе, на којима је око 388 милиона Европљана са правом гласа бирало 736 посланика, који ће их представљати у наредних пет година, пратио је изузетно слаб одзив бирача од 43 одсто укупног гласачког тела.

Први су за Европски парламент гласали Британци и Холанђани - 4. јуна, Ирци дан касније, 5. јуна, Чеси 5. и 6. јуна, а грађани Словачке, Летоније, Малте и Кипра 6. јуна.

Број посланика из земаља чланица одређује се по броју становника.

Највише ће их имати Немачка - 99, а најмање Малта - пет. Француска, Италија и Велика Британија имају по 72 посланика, Шпанија и Пољска по 50, Румунија 33, Холандија 25, а Грчка, Португал, Белгија, Чешка и Мађарска по 22.

Шведска има 18, Аустрија и Бугарска по 17, Данска, Словачка и Финска по 13, а Ирска и Литванија по 12. Летонија има осам, Словенија седам, а Кипар, Луксембург и Естонија имају по шест европосланика.

Инаугурациона седница Европског парламента у новом саставу планирана је од 14. до 16. јула у Стразбуру.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво