Погинуо председник Пољске

У паду авиона пољске Владе, погинуо је председник Лех Качињски, његова супруга и сви остали путници и чланови посаде.

Погинуло је 96 људи, међу којима 88 чланова званичне пољске делегације, која је ишла на комеморацију поводом 70 година од масакра у Катинској шуми, када су совјетске снаге убиле више хиљада Пољака.

Узрок несреће још није познат, а као могући разлози пада авиона наводе се лоши временски услови, људски фактор и квар на авиону.

Несрећа се догодила нешто пре 11 часова по руском времену, када се пољски председнички авион срушио на само два километра од аеродрома код Смоленска, окованог густом маглом.

У авиону је било троје потпредседника пољског парламента, 11 посланика, два сенатора, врх пољске армије почев од начелника Генералштаба, гувернер централне банке, пољски омбудсман, шеф Бироа за националну безбедност, председник Института памћења народа, четворица најближих сарадника Качињског у председничкој канцеларији, пољски бискупи и представници борачких и организација породица катињских жртава.

Један од очевидаца, Мариф Ипатов, рекао је да је угледао авион како у ниском лету кида гране дрвећа.

"Потом се чула јака бука, као да је експлодирала бомба", рекао је Ипатов. Пронађене су обе црне кутије пољског авиона Тупољев 154 и након пажљиве анализе, знаће се тачни узроци несреће.

Руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу рекао је да "путања лета пољског авиона потврђује да је постојало одступање од предвиђеног и по висини и по ширини и то најмање 150 метара".

Локални званичници тврде да је посада авиона на време била упозорена на катастрофалне временске услове у Смоленску.

Портпарол гувернера Смоленске области Андреј Јевсенков рекао је да се авион срушио због лоше видљивости, покушавајући да слети по густој магли.

"Контролор лета предлагао је посади пољског авиона да слете у Минск или Москву, али су се они ипак одлучили за Смоленск", рекао је Јевсенсков.

Јарослав Качињски одустао од пута

Иако су провобитно медији известили да је међу путницима био и брат близанац пољског председника, Јарослав Качињски, он је у последњем тренутку одустао од плана да прати брата у Русију.

Јарослав је, како преносе агенције, одлучио да остане у Варшави како би био са мајком која је већ неколико недеља тешко болесна. Место у авиону препустио је посланику своје партије.

Из изгорелог авиона који се распао када се срушио надомак писте војног аеродрома у Смоленску спасилачке екипе извукле су тела свих жртава, која ће бити пребачена у Москву на идентификацију.

Интернет портали у Пољској од јутрос су у црно-сивим бојама у знак жалости, а један од текстова гласи "Погинула елита наше земље".

Руски председник Дмитриј Медведев је именовао комисију, са премијером Владимиром Путином на челу, чији је задатак да истражи све околности удеса, а истрагу о несрећи надгледаће главни тужилац Русије Јуриј Чајка.

Премијер Путин је рекао да је затражио да истрага што пре утврди узрок несреће.

"У оквиру владине комисије, која је основана декретом Владе, треба све учинити да се што пре утврде узроци несреће", рекао је Путин.

Иако стар 20 година, пољски председнички авион Ту-154 је комплетно ремонтован крајем прошле године у Русији и био је у савршеном стању, изјавио је Алексеј Гусав, генерални директор фабрике "Авијакор" у Самари. Ремонтована су три мотора, електронска опрема и опрема за навигацију.

Пољске власти су разматрале могућност замене старих авиона којима се превозе државни функционери, али се од те замисли одустало због недостатка новчаних средстава.

Седмодневна жалост

Председник пољског Сејма Бронислав Коморовски прогласио је седам дана жалости. Заставе испред председничке палате у Варшави спуштене су на пола копља.

Пољаци су изашли на улице да положе цвеће и запале свеће и буду заједно у жалости и молитвама за жртве несреће, у неверици што им, како многи понављају, "кобна Катинска шума по други пут отима елиту народа".

Премијер Пољске Доналд Туск је несрећу у којој су погинули председник и други високи функционери назвао "најтрагичнијим је догађајем у послератној историји Пољске".

"Без обзира на политичке разлике изгубили смо интелектуалну елиту народа", рекао је бивши пољски председник Лех Валенса који је био жестоки опонент Качињском.

Пољски премијер Доналд Туск сазвао је ванредну седницу кабинета. Према пољском закону, у случају смрти председника на чело државе ступа председник доњег дома парламента, а то је сада Бронислав Коморовски.

Председник Сејма има 14 дана да објави датум превремених председничких избора који морају да се одрже у року од 60 дана од објављивања одлуке о расписивању. Редовни избори за шефа државе били су планирани за јесен, а Лех Качињски је само дан уочи погибије најавио да ће се поново кандидовати.

Биографија Качињског

Трагично настрадали председник Пољске био је шеф државе протеклих пет година. Прошле године на европској политичкој сцени често је критикован због оклевања да потпише Лисабонски споразум.

Био је међу последњим лидерима чланица Уније који су ставили потпис на њен нови устав. Српској јавности познат је као један од доследних противника самопроглашене независности Косова.

Лех Качињски, кога сматрају једном од кључних личности модерне политичке историје Пољске, рођен је 1949. године, у Варшави. Године 1980. придружује се синдикату Солидарност, који је предводио Лех Валенса, са којим је окончао сарадњу 12 година касније.

У влади премијера Јиржија Бусека био је министар правде, али је широј европској и светској политичкој јавности постао познат када је 2001. године са братом близанцем Јарославом, основао десничарску странку Право и правда.

Годину дана касније изабран је за градоначелника Варшаве, а круна каријере је избор за председника, после победе његове партије на парламентарним изборима.

То што је брата поставио на место премијера, многи су критиковали као непотизам. Упркос популарности у земљи, браћа Качински су у Европској унији важила за изолационисте тврдих ставова, спремне да се супротставе иницијативама Брисела.

Погинуо је само дан пошто је најавио да ће се на јесен поново кандидовати за председника.

Његова смрт поклапа се са годишњицом масакра у Катинској шуми, где је 1940. по наређењу Стаљина, совјетска тајна полиција стрељала 22.000 пољских војника, официра, интелектуалаца.