Окампо затражио хапшење суданског председника

"Преко других особа, користећи се државним апаратом, оружаним снагама и милицијом Џанџавида, Башир је починио геноцид против етничких група Фур, Масалит и Зангава у Дарфуру," наводи се у документу тужилаштва, који је потписао Луис Морено Окампо.

Такође, судански председник је оптужен и за насилно протеривање око 2,9 милиона људи, као и мучење и силовање, због чега је Окампо од трочланог судског већа затражио да потпише налог за хапшење суданског лидера.

Власти у Картуму реаговале су муњевито, наводећи да што се тиче Судана "Међунариодни кривични суд и било шта што одатле долази, уопште не постоји", али ће наставити напоре усмерене ка стабилизацији стања у тој држави.

Судан је, још раније, одбио да ухапси државног секретара Ахмеда Харуна и једног од лидера милиције "Џанџавид" Алија Кошеиба, против којих је Међународни кривични суд већ подигао оптужнице.

После председника Југославије и Србије Слободана Милошевића и Милана Милутиновића, Омар ал Башир је први шеф неке државе који ће се, уколико буде ухапшен, одговарати за "геноцид, злочине против човечности и ратне злочине."

Ситуација у Дарфуру процењена је као најгора хуманитарна катастрофа последњих година, обзиром да је ун сукобима владиних снага, те некон десетак побуњеничких група, према различитим изворима, убијено између 200.000 и 400.000 људи, док је број протераних немогуће прецизно одредити.

Суданске власти, које онемогућавају распоређивање мировних снага Афричке уније и Уједињених нација, међутим, тврде да је број страдалих знатно мањи, односно око 10.000 људи.

Омар ал Башир, усред најава оптужнице, покушао је да интервенише код генералног секретара УН Бан Ки-муна, који му је рекао да је Међународни кривични суд "независно тело" на које као шеф светске организације нема никакав утицај.

Организација Афричке уније, такође, је упозорила на могуће последице оптужнице против Ал Башира, тврдећи да би такав потез могао угрозити мировни процес.

Истовремено, САД су подигле ниво безбедности око амбасаде у Картуму и неколико дипломатских представништава на југу Судана, страхујући од могућих немира због оптужнице против Омара ал Башира.

Танзанија, која председава организацијом Афричке уније, затражила је од Међународног кривичног суда да не предузима никакве кораке који би могли водити хапшењу суданског председника, све док не буду решени проблеми на југу Судана и западној покрајини Дарфур.

Портпарол Стејт департмента Шон Мекормак је позвао све стране у Судану да се уздрже од исхитрених реакција, наводећи, међутим, да "постоји могућност напада" на припаднике мировних снага.

Иако је резолуцијом Савета безбедности планирано да у суданску покрајину буде упућено укупно 26.000 припадника мировних снага, њихов број је до сада достигао једва 9.000.

Светска организација не може да обезбеди довољан број војника и због захтева Омара ал Башира, да у саставу "плавих шлемова" буду махом Африканци. Мировна мисија суочена је и са озбиљним логистичким проблемима, хроничним недостатком хеликоптера и тешких камиона неопходних за успешне операције у Дарфуру.