Читај ми!

Беч, акциони програм УН против убијања новинара

У Бечу се данас одржава интернационални скуп на високом нивоу посвећен физичкој и правној безбедности новинара. У центру интересовања је Акциони план Уједињених нација за физичку и правну заштиту новинара, донет у новембру 2012, такође у Бечу.

Координацију води Унеско из Париза, у кооперацији са Високим комесаријатом за људска права из Женеве и Главним секретаријатом УН-а у Њујорку. Домаћин скупа је аустријско Министарство спољних послова.

У поподневном делу који је посвећен активностима националних влада, како оне намеравају да смање ризике за људе из новинарске професије, Србију представља министар спољних послова Ивица Дачић.

Десет година стар Акциони план Уједињених нација је до сада најамбициознији покушај да се и правно и практично, на глобалном нивоу, осигура безбедност људи који се баве новинарским, уопште медијским послом. Данашњи скуп се бави евалуацијом постигнутог у протеклој деценији и плановима за даље.

Помаци на боље постоје, али и регресивни трендови. Јасно је да се ради о два велика и различита проблемска поља - о безбедности новинара у мирнодопским условима мањкавих демократских стандарда, као и о безбедности новинара-извештача у ратним условима. Друго се из очигледних разлога отима ефикасним правним нормама, јер су санкције за насиље нејасне и закаснеле.

И поред свих тешкоћа, досадашњи домети те иницијативе су неоспорни. Она је настала као синергија (multistakeholder effort) актера из различитих друштвених, политичких и економских области, националних влада, невладиног сектора и професионалних новинарских организација, свих са фокусом на један исти циљ, заштиту људи из новинарске професије.

Акциони план Уједињених нација делује на три плана, на превенцији притисака на новинаре, на њиховој физичкој заштити и на процесуирању починиоца кривичних дела над новинарима и медијским радницима генерално. Борби против правне недодиривости убица и налогодаваца посвећује се велики део.

НАТО није потписник Акционог плана, тако да је тешко очекивати да ће неко споменути случај бомбардовања РТС-а 1999. и смрт 16 српских медијских радника.

Интернационална федерација новинара (ИФЈ), највећа кровна професионална организација, рачуна да је само ове године убијено 60 новинара. Од 1990-2020 глобално је убијено или директно у обављању свог посла под сумњивим околностима погинуло 2658 новинара.

Седиште ИФЈ је у Бриселу, организација има 190 колективних чланова из 140 земаља, те укупно покрива професионалне интересе око 600.000 људи. Из Србије су чланице три цеховске организације новинара.

Кратка позадина Акционог плана, чија се делотворност данас мери:

- Савет безбедности Уједињених нација је 2006 усвојио Резолуцију 1738 захтевајући кохерентни, практични програм за безбедност новинара у ратним условима.

- Две године касније, 2008, Унеско је иницирао Чарту за безбедност новинара у ратним и кризним просторима којом се медији, државе и новинари обавезују да ће систематски тражити путеве за ограничавање ризика новинарске професије. И то почевши од основног проблема, сензибилизације јавних актера и јавности на чињеницу да је новинарска професија опасна професија, не само у рату.

- Генерална скупштина Уједињених нација је 2015 усвојила Агенду 2030, листајући 17 великих области одрживих циљева (Sustainable Development Goals, SDG) где се очекује синергични ефекат. Сигурност новинара регулише Циљ 16/СДГ 16 посвећен миру, праву и јаким институцијама. Такви су барем планови.

петак, 24. мај 2024.
16° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије