Дан сећања на жртве Холокауста

Међународни дан сећања на жртве холокауста обележава се као дан када је, 27. јануара 1945. године совјетска Црвена армија ослободила комплекс нацистичких концетрационе логоре Аушвиц - Биркенау.

Комеморацији у Аушвицу присуствовало је 150 преживелих логораша, пољски државни врх, премијер Израела Бењамин Нетањаху и званичници 45 земаља. Скуп је почео обраћањем Владислава Бартошевског и Марјана Турског, Пољака и пољског Јеврејина који су преживели пакао тог логора.

"Желимо да верујемо да ће сећање на тешко схватљиву судбину логораша и жртава овог места обавезивати нова поколења да живе поштујући људско достојанство и да се супротставе мржње, свим облицима ксенофобије и антисемитизма", рекао је Бартошевски, који је и бивши шеф пољске дипломатије.

Пољски председник Лех Качињски подсетио да холокауст није никако био само ланац појединачних ратних злочина.

"То је био злочин који је извршила немачка држава, тадашњи Трећи рајх. Треба имати на уму да није истина да је увек у праву онај ко је моћан", рекао је Качињски, апелујући на свет да не заборави да су ту стравичну судбину људи режирали људима.

Премијер Израела Бењамин Нетанијаху поручио је да је шоа, како Јевреји називају нацистички геноцид, научио његов народ да убилачко зло мора да се заустави што пре, како не би стигло да оствари свој план.

"Све просвећене нације морају да усвоје ту лекцију. Јеврејски народ је научио да мора да упозорава друге народе али истовремено да буде спреман да се сам брани", рекао је Нетанијаху.

Централна комеморација је завршена рецитовањем кадиша, јеврејске молитве за мртве, и заједничком молитвом Јевреја и хришћана.

Памћење, одговорност, образовање

У Центру за дијалог и молитве у Аушвицу организована је конференција "Аушвиц - памћење, одговорност, образовање", на којој су учествовали представници 35 земаља и Агенције за основна права Европске уније.

Министри из Пољске, Израела, Русије, Швајцарске, Канаде, Хрватске, Грчке, Словеније и Србије, коју је представљао министар културе Небојша Брадић, изнели су искуства својих земаља у укључивању теме холокауста, страдања Јевреја и злочина из Другог светског рата у наставу у основним и средњим школама.

У Опери у Кракову одржан је Међународни форум о холокаусту "Пусти мој народ да живи", у организацији Европског јеврејског конгреса, Светског форума холокауста и израелског института Јад Вашем.

Варшава се такође укључила у одавање поште жртвама Аушвица и холокауста, скупом пред Спомеником јунацима варшавског гета.

Председник Израела Шимон Перес одржао је говор у Берлину, у немачком савезном парламенту Бундестагу. Перес је позвао да се казне сви живи нацистички ратни злочинци, истакавши да тај захтев за његову земљу "није освета, већ потез од значаја за васпитање".

Ванредној седници парламента присуствовали су председници његова оба дома, немачки председник Хорст Келер и канцеларка Ангела Меркел.

Високи комесар УН за људска права Нави Пилеј, у изјави поводом Дана сећања, подсетила је да је прошло више од 60 година откако је систематски побијена једна трећина јеврејског народа и, на стотине хиљада, других жртава, укључујући Роме и словенске народе.

Међу жртвама холокауста су и људи са посебним потребама, комунисти, хомосексуалаци и други политички неистомишљеници, навела је она, истакавши да "горескну природу и величину холокауста ни на који начин не умањује проток времена".

Пилеј је истакла да сећање на жртве холокауста и догађаје који су му претходили помаже "да будемо опрезни са испадима антисемитизма и дискриминације и да спречимо ескалације предрасуда које би евентуално могле довести до геноцида".

Резолуција Уједињених нација, којом је 1. новембра 2005. године установљен Дан сећања, осуђује све облике нетолеранције, подстрекивања, узнемиравања или насиља над особама и заједницама заснованим на етничкој и религијској припадности.

О холокаусту и људским правима

Холокауст и људска права требало би да се у наставним програмима европских школа нађу као повезане теме, апеловала је, уочи међународног Дана сећања, Агенција за основна права Европске уније.

Школе морају да почкажу млађим нараштајима да су трагични историјски догађаји, повезани са питањем основних људских права и слобода.

"У садашњим наставним програмима не одражава се повезаност крупних историјских догађаја, као што је холокауст, и људских права. Ако би нам пошло за руком да ту везу покажемо, млади људи у ЕУ могли би потпуније да разумеју своју прошлост, што ће им дозволити да заједно граде будућност", рекао је директор Агенције Мортен Кјерум.

Уочи 65. годишњице ослобођења Аушвица спроведено је прво велико истраживање међу ученицима у земљама ЕУ, које је показало да је врло важно да се лекције о људским правима и историји организују управо на таквим местима као што је Музеј логора Аушвиц.

"Ту заиста може да се осети атмосфера која је кључна за процес учења. Када нешто осетиш, неће ти ишчезнути из сећања", рекли су у анкети учитељи из Амстердама.