Северна Македонија, пун круг авганистанске кризе

Осамнаест година је прошло од када је Калид ел Масри са македонске границе, заробљен и дрогиран, посебним авионом Централне обавештајне агенције одведен у Авганистан. Ове седмице, Северна Македонија очекује авганистанске избеглице. Још увек се не зна тачно колико.

Скопски аеродром, повратак из Авганистана

Долазак америчких авиона из Кабула, после година паузе, поново се очекује на аеродрому у Скопљу. Овог пута, у њих неће бити укрцавани наводни радикални исламисти већ ће стићи неколико стотина Авганистанаца, који из те земље беже страхујући од одмазде талибана.

"Од нас то нико није тражио… Понудили смо се да поделимо део одговорности, људскости и хуманости пошто су талибанске снаге заузеле цео Кабул", рекао је македонски премијер Зоран Заев.

Македонски премијер је објаснио да ће између 450 и 550 Авганистанаца, који су "подржавали савезничке војске у Авганистану" стићи у Северну Македонију, одбацујући истовремено спекулације о могућем новом избегличком таласу.

"Ради се о миротворцима, борцима за људска права, новинарима, женама, студентима и интелектуалцима који се плаше за свој живот", рекао је Заев.

Биће смештени у хотеле, махом у Скопљу.

Скопски аеродром, одлазак у Авганистан

Скопски хотел, недалеко од центра града, на неки начин, обележио је и почетак једне од најнеславнијих фаза авганистанске кризе, када је крајем 2003. године Немац либанског порекла Калид ел Масри ухапшен на српско-македонској граници, на изричит захтев ЦИА.

После хапшења, које је покренуло читав талас контроверзи, месец дана је држан у хотелу, након чега је дрогиран и једним од чувених тајних летова америчких обавештајаца пребачен у Авганистан.

Суштину приче о хапшењу Ал Масрија представља грешка америчких обавештајаца, јер је ЦИА погрешно идентификовала овог немачког држављана либанског порекла као особу која одржава контакте са радикалним исламистима у Улму.

Случај "Ел Масри" је један од најбоље документованих пропуста Централне обавештајне агенције током хистеричног лова на радикалне исламисте, који је широм света уследио после Ал Каидиних напада на Њујорк и Вашингтон.

Ел Масрија су македонски обавештајци 23 дана држали затвореног у мотелу у центру Скопља, након чега су му навукли пелене и наранџасти комбинезон и дрогираног убацили у мистериозни "боинг 737", којим је пребачен у Авганистан.

Авион из Палма де Мајорке слетео је у Скопље 23. јануара 2004. године у 21.30, а са скопског аеродрома је за Кабул полетео у два изјутра наредног дана, са "само једним путником". Ел Масри је, после неколико месеци проведених у бази Баграм у Авганистану, избачен из аутомобила на северу Албаније.

Ел Масри је, у годинама које су следиле, безуспешно тужио Централну обавештајну агенцију, Македонију и Сједињене Америчке Државе.

Током двадесет година америчког ангажмана у Авганистану, Македонија је у ту државу, у разне мисије, упутила укупно око 3.500 војника. Последња група се вратила из Кабула 29. јуна.

Авганистанска авантура Северне Македоније је, у највећој мери, почела грешком ЦИА. Ел Масри је био једини, додуше погрешни, путник у ретком авиону који је из Скопља полетео за Авганистан. За његове недаће никада нико није одговарао.

Безмало двадесет година касније, круг се затвара. Препуним авионом из Авганистана допутоваће људи који су се, грешком америчких обавештајаца, нашли у озбиљној невољи. Можда ће бити смештени у истом хотелу у којем је, ономад, испитиван Ел Масри.