Нафта, храна и екологија, у фокусу самита Г8

Основан 1975, клуб највећих економских демократија је у почетку окупљао шест земаља - Сједињене Америчке Државе, Немачку, Јапан, Велику Британију, Француску и Италију, да би потом био проширен на Канаду и Русију.

Овај самит, бар према изјавама лидера појединих држава, међу којима је и немачка канцеларка Ангела Меркел, биће и прилика за коначно отпочињање правог и равноправног дијалога са тзв. групом земаља Г5, коју чине Народна Република Кина, Индија, Мексико, Бразил и Јужноафричка Република, многољудне државе које имају и неке од највиших стопа привредног раста у свету.

Председник Француске Никола Саркози оценио је, такође, да скуп Г8 више не може да се одржава без присуства државника поменутих пет земаља, наглашавајући да је свет мултиполаран и да је ради решавања највећих проблема данашњице потребно да сви буду позвани, "уколико желимо мир и развој у свету".

Потпуно је, наиме, јасно да нико од лидера Г8 нема чаробни штапић којим би могао да "одува" рекордно високе цене нафте, драстично поскупљење хране, претећу инфлацију и хроничну глобалну кредитну кризу, истичу економисти.

Ситуација се, међутим, од прошлогодишњег самита у Немачкој, када су лидери прилично оптимистички говорили о стању и перспективама глобалне привреде, драматично променила и погоршала.

Цене нафте од тренутно око 146 долара за барел су, како је описао један руски аналитичар, "пролетеле кроз све слојеве атмосфере, пробивши се у отворени космос", а тим путем су кренуле и цене хране.

Текући губици најпрестижнијих западних банка и других финансијских институција су, после слома америчког хипотекарног тржишта у августу 2007, на граници од 400 милијарди долара, с добрим изгледима да нарасту на билион "зелених новчаница".

Инфлација се, као сводни показатељ свих поменутих слабости глобалне економије, "пришуњала" и сада је "главна бол" централних банака моћних земаља, чији челници покушавају, већ месецима, да је обуздају каматним и другим лековима из арсенала монетарне политике.

У највећој земљи света инфлаторна стопа је већ близу нивоа пројектованог за целу 2008., од осам до девет одсто.

Русија је, што се нафте тиче, свакако у најбољем положају у "осморци" и док остале чланице све теже подносе астрономски високе цене најважније енергетске сировине, Москва задовољно констатује да има огроман трговински суфицит и девизне резерве "тешке" више од 570 милијарди долара.

Председник Русије Димитриј Медведев је већ најавио да ће на самиту у Јапану предложити колегама из Г8 да постигну договор о "енергетској безбедности".

У ситуацији све већег економског и политичког рејтинга Русије лидерима Г8 једино остаје "да раде заједно, како нафтна криза не би довела до глобалног економског пада", изјавио је Том Кули декан познате њујоршке Стерен пословне школе.

Јапан, као домаћин скупа Г8, а такође и Немачка, својски су "запели" да на самиту "осморке" у први план ставе проблем глобалног отопљавања и друга важна еколошка питања.

Обе земље су предложиле веома амбициозне циљеве и желе да глобална емисија штетних гасова у атмосферу буде преполовљена да половине овог века.

Посебан проблем, међутим, представља што брзо растуће економије Г5 држава не могу, према студији уређеној у Немачкој, да прате развијени свет у напорима да се применом најнапредније технологије и пратећим правним прописима, на ефикасан начин супротставе наглом погоршању глобалне еколошке ситуације.

Те земље би, опет, у догледној будућности могле да прошире садашњу поставку Г8 и постану чланице будуће "групе 13", сматра Лаел Брајнард, економски саветник у администрацији бившег америчког председника Била Клинтона.