Лисабонски уговор пред немачким уставним судом

Немачки уставни суд почео разматрање тужбе коју је поднело више од 50 посланика и политичара, који сматрају да би Немачка прихватањем Лисабонског уговора ЕУ прекршила највиши закон земље. Циљ, спречити повећање моћи и овлашћења ЕУ.

Немачки уставни суд у Карлсруеу почео је разматрање тужбе коју је поднело више од 50 посланика и политичара различитих странака. Подносиоци тужби сматрају да би прихватањем Лисабонског уговора ЕУ, Немачка прекршила највиши закон земље.

Заједнички циљ подносилаца тужбе је да спрече даље повећање моћи и овлашћења ЕУ које је, како они сматрају, предвиђено Лисабонским уговором.

Ступањем документа на снагу Немачка губи сувереност 

Према виђењу подносилаца тужбе, ако овај документ ступи на снагу, парламент у Берлину ће изгубити овлашћење чиме ће и Немачка престати да буде суверена држава.

Пресуда по тужби у вези са Лисабонским уговором очекује се најраније за неколико недеља.

Када су први незадовољници прошле године најавили тужбу уставном суду, савезна влада у Берлину није реаговала. Међутим, појавила су се и страховања да би Савезни уставни суд могао да донесе и одлуку која би захтевала да се затражи дорада Лисабонског уговора.

Међу подносиоцима тужбе су различите политичке личности, између осталих и Петер Гаувајлер посланик баварске Хришћанско-социјалне уније која у коалицији влада у Берлину, шефови опозиционе Левице Оскар Лафонтен и Грегор Гизи.

Тужбу су потписали и бивши шеф концерна Тисен, Дитер Шпетман и Франц Лудвиг Шенк фон Штауфенберг бивши посланик Европског парламента и син починиоца неуспелог атентата на Хитлера у јулу 1944. године.

Прихватање документа у процесу 

Немачка је једна од четири чланице ЕУ у којима још није окончана процедура прихватања Лисабонског споразума као новог највишег документа Уније.

Ирци су споразум одбацили на референдуму прошле године, а поновљено гласање очекује се до краја ове године.

У Чешкој горњи дом парламета још увек одуговлачи са коначним одобрењем, док је то у Пољској председник државе.

У Немачкој су Лисабонски уговор одобрила оба дома савезног парламента, Бундестаг и Бундесрат, а у октобру 2008. године га је потписао и председник државе Хорст Келер.

Међутим, повеља о ратификацији није могла да буде послата у Брисел због тужби које су предате Савезном уставном суду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи