Ловци на нацисте су љути: Нико није престар да одговара

Фридрих Kарл Б. (95) је на крају ипак морао пред судију због злочина за време нацистичког режима. Суд у америчкој држави Тенеси га је у фебруару ове године прогласио кривим јер је био чувар у концентрационим логорима, и тако учествовао у Холокаусту. Старац је протеран у Немачку, где је стигао у Франкфурт.

Б. је признао да је био чувар, али је америчкој имиграционој служби рекао да "није сведочио" злостављању логораша и "није знао" за њихову смрт. У Немачкој није хтео да разговара са истражитељима.

Пикантно у целој причи је то да је тужилаштво у Немачкој већ крајем марта обуставило поступак због недостатка доказа. Наиме, нема више ни живих сведока из логора у којима је Б. био чувар. Тако ће овај човек, који је од 1959. живео у САД, остатак живота мирно провести у домовини.

Тешко је наћи доказе

Kристоф Хојбнер из Међународног комитета за Аушвиц у Берлину сматра "чудним" што америчко и немачко правосуђе тако различито гледају на случај. "Kад Американци протерују људе, онда је дужност немачког правосуђа да разјасни тај случај", каже он за Дојче веле.

У протеклих четрдесетак година из САД је у Немачку протерано око седамдесет остарелих могућих злочинаца, и тек мали број њих уопште је изведен пред немачки суд. Многи су остатак живота провели по старачким домовима о трошку немачких пореских обвезника.

Рецимо, рођени Пољак Јакив Палиј који се прикључио СС-у, као 95-годишњак је, након дугог дипломатског натезања, протеран из свог дома у Њујорку у Немачку.

САД ту делају по Закону о усељавању који је допуњен 1978. године. Према њему, држава може да протера сваког ко је на било који начин учествовао у нацистичким злоделима – под условом да постоји земља која ће га примити.

У Немачкој пак не постоји кривично дело учешћа у Холокаусту. И данас бивши нацисти могу бити осуђени, али само ако се докаже да су починили или помогли конкретно убиство. Остали злочини, попут силовања, отмица, мучења или смрти као последице насиља, одавно су застарели.

Томас Валтер (77) одлично зна колико је тужиоцима тешко да после толико деценија докажу да је неко починио убиство. Овај бивши адвокат и судија је дуго помагао да се у Немачкој открију идентитети нацистичких злочинаца.

Али најтеже му је, каже, падало да преживелим логорашима или породицама страдалих објасни пикантерије немачког правосуђа због којих многи кривци никад не буду кажњени.

"У америчкој служби за усељавање је довољно да дођу до закључка да је оптужени лагао. Да је тајио своју нацистичку прошлост и да је служио у концентрационом логору – без обзира којем и без обзира што се тамо догађало", каже Валтер.

У Немачкој то није довољно. "Мора се дати одговор на главно питање: на који начин је оптужени учествовао у неком убиству?"

Никад није прекасно

У случају Фридриха Kарла Б. то је изузетно тешко, иако је огромну помоћ пружио Рајмер Мелер, историчар спомен-подручја логора Нојенгаме. Мелер је нашао оптуженог на списку чувара логора. Тај попис пронађен је пуком срећом – рониоци су га открили у броду који су потопили британски авиони.

Тако се ипак може доказати да је Б. у јануару 1945. као војник ратне морнарице послат да буде чувар у два логора на северу Немачке. Био је у логору на острву Лангеог где су заточени Јевреји, Данци, Пољаци, Руси, Италијани и други принудно градили одбрамбене бедеме због могуће инвазије са мора.

Америчким судијама је било довољно што је Б. тамо био чувар, јер се зна да су у систему логора на северу Немачке стотине људи умрле од глади, хладноће или исцрпљености.

Али, нема доказа да је Б. лично учествовао у убиствима, чак ни када су ти логори у марту 1945. евакуисани па је најмање седамдесет затвореника убијено јер нису могли да издрже марш. Б. каже да у томе није учествовао, што је теоретски могуће – неки чувари су већ враћени на фронт, други су дезертирали.

Због таквих немачких закона се љути Ели Розенбаум. Он већ три деценије лови нацисте који су се склонили у САД, а последњих десетак година у Министарству правосуђа води одељење за спровођење људских права. Тврди да Немци често одбијају да им се изруче бивши нацисти.

"Најчешће кажу: жао нам је, али тај случај не можемо преузети. Да примају само особе које могу да кривично гоне. Зато је низ нацистичких злочинаца умро у САД иако смо пред овдашњим судовима доказали да су учествовали у злочинима", каже Розенбаум.

Он је лично испитивао многе од стотину нациста које је нашао. Kаже, нико није престар да одговара и никад није прошло превише времена. О тачној улози неког нацисте или војника у логорима смрти, Розенбаум каже да не жели да градира злочин. "За сваку жртву су сви били починиоци."