Како је једна изјава шефа кинеске дипломатије подгрејала тензије између Кине и Јапана

Јапански државни врх дубоко је изненађен наступом министра иностраних послова Народне Републике Кине Ванг Јиа, који је током заједничке конференције за штампу са својим колегом и домаћином Тошимицуом Мотегијем у Токију практично изјавио да су острва на које обе државе полажу право кинеска.

По извештавању јапанских медија, министар Ванг је јапанским званичницима пренео наду председника НР Кине Си Ђинпинга да ће се (релативно затегнути) односи између две земље надаље развијати у позитивном смеру и да ће, у сврху економског опоравка од последица епидемије, оне удружити снаге у борби против те пошасти.

Међутим, током обраћања новинарима у уторак, које је уследило по завршетку састанка министара иностраних послова, Ванг је, говорећи о острвима у Јапану познатим као "Сенкаку" а у Кини "Диаоју" (око којих се две земље споре а које физички контролише Јапан), изјавио да ће његова земља "наставити да брани свој суверенитет" над тим острвима.

Штавише, кинески министар иностраних послова је и рекао да је његова земља "присиљена да предузме ванредне мере због уласка јапанских рибарских бродова о којима се не зна цела истина у осетљиве воде око острва Диаоју".

Та сугестија да је, заправо, реч о јапанским шпијунским пловилима, у Токију се тумачи као оправдање за деловање кинеске обалске страже која се, у склопу настојања Пекинга да поткопа јапански суверенитет над острвима Сенкаку, ангажује на праћењу и потискивању јапанских рибара из вода око њих.

Вангов наступ пред новинарима, чини се, у потпуности је затекао његовог домаћина, министра иностраних послова Мотегија, којег су камере ухватиле како се мршти док је слушао превод Вангових речи.

Кинески шеф дипломатије се у среду 25. новембра у Токију састао и са јапанским премијером Јошихидеом Сугом, са којим је осим о проблему острва Сенкаку или Диаоју, разговарао и о сарадњи у борби против пандемије коронавируса, о модалитетима за омогућавање путовања пословним људима између две земље током епидемије и сарадњи у вези олимпијских игара, које ће се одржати у јапанској престоници следеће године.

Епидемија коронавируса и економски проблеми које она изазива снажан су подстицај за сарадњу и приближавање две земље.

Упркос томе, у обраћању медијима уприличеном након разговора са јапанским премијером, Ванг је поновио да "маскирани (јапански) бродови често улазе у осетљиве воде".

Вангове изјаве касније је као неприхватљиве јавно одбацио гласноговорник јапанске владе Кацунобу Като, тврдећи да су поменута острва са историјског гледишта и по међународном праву неотуђива јапанска територија и да стога "не постоји проблем кршења (кинеског) суверенитета".

Бујице критика

У данима након ових догађаја новински ступци у Јапану су пуни критика, нарочито, на рачун домаћег шефа дипломатије којем се замера што није сместа реаговао на Вангове речи током конференције за штампу.

Он се, међутим, правда тиме да је своје мишљење и протест изнео очи у очи са кинеским колегом, а да се за време конференције за штампу стриктно држао протокола.

У јапанским политичким круговима и медијима се критикује и високи гост из Пекинга због онога што се у Земљи излазећег Сунца сматра несвакидашње оштрим, арогантним и увредљивим изјавама. Јапански коментатори листом сматрају да је дипломатија нешто што би требало да буде суптилније и суздржаније, те да теже речи, ако се већ користе, треба да остану иза затворених врата.

Истовремено приближавање и удаљавање

Разлог зашто је Вангов, с кинеске тачке гледишта храбри, а са јапанске, груби наступ у Токију изненадио јавност у Земљи излазећег Сунца је пре свега то што је трговински рат између САД и Кине који је уследио након инаугурације председника Доналда Трампа економски зближио Пекинг и Токио.

Јапан је управо 15. овог месеца приступио великом споразуму о слободној трговини који је иницирала НР Кина под називом "Регионално свеобухватно економско партнерство".

Он је окупио 16 земаља азијскопацифичког региона али није укључио САД, с којима Токио настоји да развије дубље безбедносне везе не би ли парирао кинеском војнополитичком утицају у источној и југоисточној Азији.

Приступање Јапана том, највећем трговинском блоку на свету, у којем Кина има највећу гравитациону снагу, може се сматрати битном економском и политичком победом Пекинга и једном врстом уступка Јапана, јер је Токио ради добробити коју може да пружи слободнија трговинска размена с огромним кинеским тржиштем практично иступио из оквира свог традиционалног војно-политичког, економског и идеолошког савеза с Вашингтоном да би ставио потпис на споразум.

Пркос "азијском НАТО-у"?

Мада је јапански дипломатски кор, чини се, био затечен јасном и пркосном изјавом кинеског шефа дипломатије у сред Токија, већина аналитичара у источној Азији сматра да она није била произвољна или ирационална, већ смислена и логична.

Они подсећају да је званични Токио управо прошлог месеца организовао састанак у оквиру "Квадрилатералног дијалога о безбедности" - форума САД, Јапана, Аустралије и Индије - који представља војнобезбедносни механизам за обуздавање кинеског утицаја у азијско-пацифичком региону, односно, једну врсту обруча око Кине који треба да је спречи да пројектује своју моћ на Тихи океан и земље у њему.

Тај форум, кроз који се усмерава војна сарадња, укључујући ту и велике морнаричке маневре познате као "Малабар", и који последњих година у своје редове позива Јужну Кореју, Филипине, Вијетнам и Индонезију, у Кини се често критикује као зачеће "азијског НАТО-а" - забринутост за коју постоји основа и у изјавама највиших америчких званичника.

Врло брзо након квадрилатералног форума у Токију, половином овог месеца је дошло и до билатералног састанка између премијера Јапана и Аустралије на којем је уговорена конкретна форма будуће војне сарадње између две земље.

По том одбрамбеном пакту, две земље организоваће више заједничких морнаричких и ваздухопловних вежби, укључујући ту и оне у Јужном кинеском мору на које НР Кина готово у целини полаже право. Такође, јапанске, односно, аустралијске снаге моћи ће да буду стациониране на територији оне друге државе.

Четвртог новембра почела је и горе поменута, овогодишња заједничка поморска вежба Индије, САД, Јапана и Аустралије "Малабар" у Бенгалском заливу, чија је сврха да пошаље снажну поруку Пекингу.

Такође, Јапан и САД су крајем прошлог и почетком овог месеца одржале велику вежбу у Источнокинеском мору у којој је учествовало чак 46.000 војника, која за циљ имала војну координацију у одбрани удаљених острва, очигледно, узимајући Пекинг за потенцијалног агресора и спорна острва за место могућег окршаја.

Наиме, Јапан у Источнокинеском мору, у дужини од око 1,400 километара, поседује око 200 острва, за које верује да могу постати плен евентуалне кинеске агресије.

С друге стране, та иста острва му и дају могућност да, уз довољно улагања, може ефикасно да надзире кретање кинеских бородова, летелица и подморница које излазе у Тихи океан.

То, наравно, одговара стратегији његовог војнополитичког савезника САД које, дуж линије која се протеже од Јапана на северу, преко Тајвана до Филипина на југу, настоје да осујете ширење кинеске војне моћи на морска пространства, са циљем да задрже та три политичка субјекта и друга острва у Тихом океану у својој сфери утицаја.

Зато је изјава кинеског шефа дипломатије о одбрани суверенитета над острвима Диаоју, односно, Сенкаку, која је изазвала изненађење у Токију, сматра се, била порука којом се желела демонстрирати одлучност Пекинга да одоли притисцима који се врше кроз квадрилатералу и војне вежбе Токија и његових савезника.