Нема мира у Гази

Један израелски војник је погинуо, а тројица су рањена када је граната погодила војну патролу која се налазила са израелске стране граничног прелаза са Појасом Газе. То је први озбиљан инцидент од прекида ватре 18. јануара и доводи у питање и онако крхко примирје између Израела и радикалног палестинског покрета Хамас.

Званичници у Тел Авиву сматрају да се ради о "тешком и неприхватљивом инциденту". Министарка спољних послова Ципи Ливни изјавила је да Израел мора одмах да одговори на убиство војника.

"Не занима ме ко је отворио ватру. Хамас контролише Појас Газе и он је одговоран. Ако постоји инцидент на граници и ако неко пуца или кријумчари оружје, Израел мора одмах да одговори", рекла је Ливни, један од кандидата за новог израелског премијера.

Ливни је истакла да није потребно да Израел показује уздржаност "против терора у Појасу Газе".

Дуж границе Израела и Појаса Газе дошло је до сукоба израелске војске и палестинских бораца, а област је надлетао један изаелски хеликоптер.

Недуго затим,  израелска авијација уништила је један мотоцикл у јужном делу Појаса Газе, ранивши тешко две особе, саопштили су Хамас и палестински званичници.

Око километар јужно од Кисуфима, од израелске ватре убијен је 27-огодишњи мушкарац, рекли су палестински лекари који прецизирају да је реч о палестинском фармеру.

Обамин изасланик отпочео мировну мисију

Нови сукоби су избили истовремено са почетком мисије изасланика новог америчког председника Барака Обаме, Џорџа Мичела, на Блиском истоку.

Обама је објаснио да је задатак америчког изасланика "да се снажно и доследно ангажује да би се остварио истински напредак у том региону".

"Мир на Блиском истоку је важан за Америку и за наше националне интересе. Он је важан за мене лично, за Арапе и Израелце, за хришћане и муслимане", рекао је Обама.

Амерички председник је поновио да је његова земља израелски саветник и да Израел има право на самоодбрану, али и указао да јеврејска држава мора да направи "тешке изборе" и да ће његова администрација извршити притисак на њу да то и учини.

Мичел треба да отпочне своју мисију у Египту, који игра кључну улогу у напорима да се крхко примирје претвори у дуготрајни мировни споразум.

У складу са тим, Египат води одвојене разговоре са званичницима Израела и Хамаса, као и са представницима других палестинских војних група.

Хамас инсистира да Израел и Египат отворе граничне прелазе са Појасом Газе. Тел Авив, међутим, нема намеру да преговара о деблокади границе док Хамас не ослободи заробљеног израелског војника, кога држи у заточеништву од 2006. године.

Египат губи улогу лидера у региону

За сада непомирљиве разлике између сукобљених страна стављају Египат у незгодан положај и компликују ионако заоштрене односе у региону.

Хиљаде незадовољних грађана протестују на улицама Каира, оптужујући председника Мубарака због "недостатка снаге или воље" да помогне Палестинцима у угроженој области, у којој је током тронедељних сукоба погинуло преко 1.300 људи.

Уколико би преговори пропали, кредибилитет Египта као "фактора стабилности у региону" и "лидера међу Арапима" биће угрожен.

Мубаракова популарност је ионако угрожена јачањем економске кризеу земљи. "Ово је ноћна мора за Египат", тврди Абдел Монем Саид, директор Центра за политичке студије Ал Ахрам.

Према његовим речима, проблем у посредовању египатских власти је у њиховој жељи да буду "све за свакога": мирни сарадник са Израелом, савезник са САД, гарант за Палестинце, носилац арапског национализма у тренуцима када их грађани притусну да стану на страну Палестинаца.

Таква позиција довела је Мубарака у ситуацију да нико није заиста задовољан са напорима које Египат предузима у проналажењу решења за кризу у региону. Арапске земље му озбиљно замерају јер и даље држи блокаду граничних прелаза са Појасом Газе, док га, са друге стране, Израел криви јер није предузео одговарајуће мере да заустави кријумчарење оружја испод границе са Појасом.