Профили кандидата за шефа ЦДУ – сличности и разлике

Када је пре 15 дана Анегрет Крамп Каренбауер саопштила да ипак неће бити наследница Ангеле Меркел и у канцеларској фотељи те да планира да се повуче са места шефице ЦДУ, медији су одмах искристалисали три кандидата. Прва двојица су – Фридрих Мерц и Јенс Шпан који су били противкандидати Крамп Каренбауеровој на конгресу крајем 2018, а трећи је Армин Лашет.

И док су ова тројица до данас ћутала о евентуалној кандидатури, прво јавно саопштавање кандидатуре је било изненађење – то је био Норберт Ретген.

Заједничко овој четворици јесте да су сви из Северне Рајне Вестфалије, најмногољудније од укупно 16 немачких покрајина, да су католици, ожењени и да имају по троје деце. Ипак, идеолошки међу њима и те како постоје разлике иако су годинама у врху исте странке.

Данас је јавност сазнала и да министар здравља Јенс Шпан ипак неће бити кандидат за шефа ЦДУ, већ ће бити у тиму Армина Лашета настојећи да буде заменик председника странке. И док у јавности помињу још нека имена, главна борба биће између следеће тројице кандидата.

Фридрих Мерц

Овај правник специјализован за птање финансија стари је такмац Ангеле Меркел, али и Анегрет Крамп Каренбауер од које је за који проценат изгубио на изборима за шефа ЦДУ крајем 2018.

Мерц (64) је припадао струји унутар ЦДУ, чија сива еминенција је био Волфганг Шојбле и он га је пре две године суштински вратио у активну политику у намери да заустави Меркелову и врати ЦДУ на конзервативне вредности немачке средње класе на којима су је својевремено водили Хелмут Кол и сам Шојбле.

У Колово време био је у једном мандату посланик Европског парламента, а од 1994. до 2009. посланик Бундестага. Када га је у унутарстраначкој борби победила и постала шефица странке 2000. године, Меркелова га је поставила за шеф посланичке групе ЦДУ-ЦСУ у Бундестагу, али је већ две године касније морао да јој уступи ту позицију јер се она припремала за канцеларску кандидатуру.

Одласком из посланичких клупа, Мерц је ушао у пословне воде где је радио као корпоративни правник што га је учинило мултимилионером. До пре неколико дана био је на челу надзорног одбора немачког огранка највеће светске инвестиционе куће "Блекрок". У свом власништву има, између осталог, и два авиона, али и положену пилотску дозволу.

Описујући себе као друштвеног конзервативца и економског либерала, Мерц је без сумње представник крупног капитала који се уједно залаже за блиске односе са САД, али је и оштро критиковао Трампов трговински рат са Европом. У јавности је био жестоки критичар Меркелине политике према мигрантима.

Његов евентуални долазак зачело ЦДУ значило би поништавање политичког наслеђа Мерклове, која је странку отворила и за социјалдемократске политике па самим тим и бираче којима су блиске те идеје. Осим тога, то би била осветничка победа представника својеврсног мушког савеза унутар ЦДУ, који је с почекта овог миленијума настојао да скрајне "Колову девојчицу" и преузме управљање странком. То им тада није успело, а многи од њих су брзо завршили политичке каријере.

Армин Лашет

Актуелни премијер покрајине Северна Рајна Вестфалија и потпредседник ЦДУ је је дугогодишњи лојални политички саборац Ангеле Меркел, који јој је идеолошки најближи. Лашет (59) је свесрдно подржавао њену мигрантску политику те се сматра представником својеврсног либералног крила ЦДУ.

Овај некадашњи новинар по један мандат је провео у Бундестагу и Европском парламенту да би се 2005. вратио у покрајинску политику, прво као покрајински министар за породицу и интеграције а потом као покрајински министар за савезне послове, Европу и медије.

У складу са својим либералним ставовима по питању интеграције мигранта, али и спољне политике, био је трн у оку конзервативне струје у ЦДУ па су га чак и подругљиво назвали "Турк-Армин".

Упркос прозивкама, он се залагао да држава омогући исламу у Немачкој да има статус религије, баш као хришћанске цркве и јеврејска заједница, а био је и против увођења забране ношења бурке у јавним институцијама који је ЦДУ ипак изгласала.

Прозивке конзервативаца на његов рачун су утихнуле када је 2017. успео да ЦДУ доведе на власт у Северној Рајни Вестфалији, која је дуго важила за упориште социјалдемократа. Осим тога, побрао је похвале и за свој тврд став у борби против криминала, нарочито разних мафијашких кланова које углавном држе групе пореклом из северне Африке.

Уколико постане шеф ЦДУ, сасвим сигурно би пожељан постизборни коалициони партнер, не само са либералима, већ Зеленима. Ипак, да је свестан да прво мора да добије подршку и национално-конзервативнијег дела ЦДУ сведочи то да се "уортачио" за Шпаном, који је оштри заступник грађанско-конзервативних вредности.

Шпан је својевремено критиковао Меркелову и тражио промену курса у избегличкој политици, залагавши се за смањење прилива миграната. Међутим, откад га је Меркел поставила за министра здравља, његове критике су ублажене, а он доследно ради да буде успешан у свом ресору како би се промовисао као политичар спреман и за више функције.

Норберт Ретген

Неколико дана пре својих конкурената кандидатуру је саопштио актуелни шеф Спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ретген (55). Овај доктор правних наука је посланик Бундестага од 1994. године, а у првом мандату Меркелине власти био је шеф посланичке групе ЦДУ-ЦСУ да би га укључила 2009 у своју другу владу и то као министра за животну средину и то у време кључног заокрета у којем је Немачка одлучила да одустане од нуклеарне енергије.

Међутим, у току министарског мандата он се кандидовао испред ЦДУ за премијера Северне Рајне Вестфалије и притом доживео већи пораз од очекиваног, између осталог, због тога што није био уверљив да је заиста спреман да се бави покрајинском политиком и одустане од каријере на савезном нивоу.

Бирачи су то казнили, а изненада је уследила и казна од канцеларке. Иако је до тада важио за њеног миљеника и могућег будућег наследника, она га је сменила 2012. године а исте године није реизабран за њеног заменика унутар странке. Тиме је прекинут његов више од десет година дуг пут ка политичком врху Немачке.

Ипак, 2014. се изборио за место председника Спољнополитичког одбора Бундестага и данас важи за једног од спољополитичких стручњака у ЦДУ. У пракси је схватио шта значи политика што доказује његова изјава да је „политика област у којој не влада отворен и искрен иступ, већ у којој се свим средствима и методама води борба за моћ".

Ретген је 2014. био и учесник Билдербершке конференције, а иначе је члан управе института "Атлантски мост", која се бави учвршћивањем веза Немачке и САД. Осим тога, у саветодавним и управним оодборима је бројних организација и института, међу којима је и Европски савет за спољне послове.

Идеолошки могао би да буде сврстан у центар, а жели да се ЦДУ дистанцира од сарадње како са крајњом десницом тако и са крајњом левицом. Жестоки је критичар руског председника Владимира Путина и заговара увођење санкција Русији због бомбардовање у Сирији.

Међутим, засад мало ко очекује велики Ретгенов успех на унутарстраначким изборима, већ више његово позиционирање за неке будућа надметања у немачкој високој политици. Сва је прилика да ће главно надметање бити на релацији Мерц–Лашет. Одговор на питање ко ће бити нови шеф ЦДУ биће добићемо на ванредном конгресу странке заказаном за 25. март.