Шест криза на које треба обратити пажњу у 2020. години

Односи Америке и Ирана

Сједињене Државе и Иран повукли су се са ивице отвореног рата после убиства генерала Касема Солејманија и осветничке салве балистичких ракета које је Иран испалио дан касније, али односи ове две државе остају озбиљно затегнути због низа нерешених питања.

Повлачењем САД из нуклеарног споразума, којим је ирански атомски програм стављен под контролу међународних институција, прекинут је један од ретких дипломатских канала између Техерана и Вашингтона, па би нове сукобе могaо изазвати низ фактора над којима ни Вашингтон ни Иран немају пуну контролу.

Крхка стабилност у односима двеју држава могла би бити нарушена и акцијама иранских савезника, Хамаса на палестинским територијама, Хезболаха у Либану, шиитских милиција у Ираку и курдских снага. Истовремено, ни aмерички допринос миру није претерано убедљив, посебно јер се читав низ америчких званичника претходних месеци састајао са представницима контроверзне организације Муџахедин ел Хак, коју је Иран прогласио терористичком.

Авганистан

Ни пуних 19 година од америчке инвазије на Авганистан, стање у тој држави се није претерано променило набоље. Та држава је и даље дубоко подељена уз повремено јачање утицаја талибана.

Авганистан је и даље највећи светски произвођач сировог опијума, а према статистикама у сукобима у тој држави и даље гине више људи него у било којем другом рату на свету.

Иако се у једном тренутку чинило да ће амерички изасланик и некадашњи амбасадор при УН Залмај Калилзад успети да постигне неку врсту споразума са талибанима, мировни договор у тој држави још увек остаје предмет маште политичара.

Либија

Када је крајем 2011. године недалеко од Сирте убијен Моамер ел Гадафи, западни званичници су готово једногласно прогласили почетак краја кризе у тој држави. Девет година касније, земља је и даље дубоко подељена и разорена непрекидним сукобима ривалских групација.

Последњих месеци, приметан је озбиљнији ангажман међународне заједнице, али и озбиљно неслагање Грчке и Турске око планова које у Либији покушава да спроведе Анкара.

Аналитичари сматрају да би даље одлагање почетка озбиљних и свеобухватних преговора могло одвући земљу у бескрајни сукоб и потпуно разарање ионако девастиране државе.

Венецуела

Запад је, готово у потпуности изоловао режим председника Николаса Мадура, који је успео да прегрми први талас међународних санкција и побуну опозиције и дела војске.

Такав развој ситуације довео је земљу на ивицу беде и покренуо талас избеглица, које су преплавиле суседне државе. Уједињене нација упозоравају да је за бар седам милиона становника Венецуеле неопходна прилично хитна хуманитарна помоћ.

Мадуро је почетком године заузео парламент, што је на западу протумачено као још један озбиљан ударац ионако танким шансама да у овој држави дође до договора, којим би била стављена тачка на кризу, сукобе и глад.

Сирија

Иако је већ сасвим извесно да су најтежи дани режима Башара ел Асада већ одавно прошли, земља остаје на ветрометини спољних утицаја – од Америке, преко Ирана до Исламске државе и Ал Каиде, који затишје у сукобима покушавају да искористе како би се реорганизовали.

Тензије између Ирана и САД додатно компликују стање у Сирији, пре свега због могућих сукоба проиранских снага, укључујући Хезболах, шиитске милиције и курдске снаге са јединицама које подржавају САД.

Етиопија

Земља чију судбину често пореде са бившом Југославијом, Етиопија остаје поприште једне од највећих криза у Африци. Око сто милиона становника који потичу из 80 етничких група, скрајнути су са ивице свеопштег сукоба пошто је премијер Абиј Ахмед Али покренуо дубоке реформе и обећао земљи слободу и просперитет.

За серију позитивних потеза, одмах је добио Нобелову нааграду за мир, али скептици сматрају да би брзе реформе могле узнемирити конзервативце, који би, губећи тло под ногама, могли покрентути талас нових сукоба.

Уз политичке, додатни проблем за Етиопију представља и суша, која већ дуго пустоши ову државу, а последњих недеља велика пространства погодила је и инвазија скакаваца.

Етиопија је подељена на девет федералних јединица којима доминирају највеће етничке групе.