Може ли се ограничити немачка служба у надзору интернета

Немачка обавештајна служба БНД надзире интернет широм света и то – сасвим легално. Репортери без граница желе да оборе закон по којем је то могуће пред немачким Уставним судом.

Без Едварда Сноудена не би било ни немачког закона о обавештајној служби, допуњеног 2017. године. Наиме, тек после открића чувеног америчког узбуњивача постало је јасно да је немачка обавештајна служба била уплетена у глобалну аферу прислушкивања америчке Националне безбедносне агенције (НСА).

Сноуден је 2013. објавио документе који показују да је НСА уз помоћ немачке обавештајне службе БНД надзирала комуникацију преко интернета широм света. Чак је и Ангела Меркел била погођена таквим мерама. Тим скандалом позабавио се анкетни одбор Бундестага који је предложио реформу одговарајућег закона.

То се и десило - али нова верзија закона била је крајње спорна. Наиме, једино су немачки грађани били заштићени од надзора у иностранству. Сви остали могу да буду праћени, њихова комуникација се може надзирати.

Међународна невладина организација "Репортери без граница" против тог закон поднела је тужбу немачком Савезном уставном суду. Пресуда се очекује тек за неколико месеци.

Опасност за основна права и слободе?

Неколико истраживачких новинара из иностранства такође се обратило истом суду. Забринути су за своју безбедност, као и за безбедност својих извора. Македонски новинар Горан Лефков истражује корупцију у својој земљи, али, како каже, честа је директна или индиректна веза с Немачком. Често његов посао зависи и од извора са којима може да комуницира само телефоном, и-мејлом или порукама преко друштвених мрежа.

Горан Лефков каже: "Ако надзиру комуникацију мојих информаната, онда ће моји извори да занеме". Он стога види немачки закон о делатности обавештајаца као "тежак напад на истраживачке новинаре, а тиме и на слободу штампе". Македонски новинар иде и корак даље: "Ово је опасност за основна права и слободе".

Рат и мир

Немачка влада и БНД сматрају да су ови страхови неутемељени. Сматрају да је масовно праћење странаца у иностранству неизоставно пре свега у антитерористичкој борби. При томе се по потреби меморишу сакупљене информације и бивају прослеђене страним обавештајним службама.

Шеф канцеларије немачке канцеларке, демохришћанин Хелге Браун, је у Карлсруеу, на отварању расправе пред Уставним судом, указао на актуелне напетости око Ирана и Либије. Немачкој су, према његовом мишљењу, у таквим случајевима потребне поуздане информације у року од неколико сати. "Питање ко стоји иза неког напада може да одлучи о рату и миру".

И страна која је иницирала расправу пред Уставним судом има разумевања за то да немачка обавештајна служба БНД прати комуникацију на интернету. Али указује на универзалност људских права па сматра да је разликовање странаца и Немаца противуставно. Осим тога, изражена је сумња у могућност раздвајања информација које потичу од немачких држављана у иностранству и свих осталих.

"Зашто би нас шпијунирали?"

Словеначки истраживачки новинар Блаж Згага забринут је као и његов македонски колега. Сматра да је непотребно да тајне службе прате рад људи који делују у интересу јавности: "Мислим да смо ми, новинари, на правој страни. Дакле, зашто би нас шпијунирали?" Према његовом мишљењу, истраживачки новинари имају довољно тежак посао и без тога. "Има много притиска, претњи и правних проблема", каже он и додаје да систематско праћење комуникације још више отежава посао "пошто се многи потенцијални извори превише плаше да ступе у контакт са нама".

Председавајући судија Првог сената Савезног уставног суда, Штефан Харбарт нагласио је да се овај правни спор води "на пресеку више развојних тенденција које су одлучујуће за наше време". Тиме је имао у виду међународне конфликте и напетости које се све видније збивају и у дигиталном простору. У суштини, питање се стално изнова намеће: Како довести у склад безбедност и основна људска права.

Надају се примерној пресуди

Заступник "Репортера без граница" у судском поступку Бијан Миони је после прве усмене расправе оптимиста. Према његовом мишљењу ради се о гаранцији да је телекомуникација принципијелно заштићена. Уставни суд сада мора да одлучи "да ли БНД мора да узме у обзир ту заштиту када сакупља информације у иностранству надзирући интернет".

Тренутно БНД сме да скупља податке "са врло неодређеним циљем и уз безначајне поводе", да их претресе, преради и делимично аутоматски пошаље страним службама. Моини сматра да је то отишло предалеко. Немци очекују од америчких тајних служби као што је НСА "да нас не прислушкују и надзиру масовно и без повода". Зато би, према његовом мишљењу, било веома значајно "ако би у једној значајној земљи, значајан суд ограничио деловање обавештајне службе". Миони се нада да би то могао да буде повод, да и друге земље преиспитају праксу својих тајних служби.

број коментара 0 Пошаљи коментар