Кад ракете полете, путнички авиони падају

Два дана пре него што је иранском ракетом оборен украјински авион ирански председник Хасан Рохани је, ваљда не слутећи, подсетио свет на нешто застрашујуће слично – обарање иранског авиона ракетом испаљеног са америчке крстарице 1988. године.

На лету 655 иранског авио-превозника било је 290 људи када је "eрбас А-300" оборен вођеном ракетом испаљеноm са крстарице "УСС Винсенс". Путнички авион на лету за Дубаи оборен је изнад Персијског залива 3. јула 1988.

Ирански председник је 6. јануара у поруци на Твитеру написао да "они који се позивају на број 52 треба да се сете броја 290. Никада не претите иранској нацији".

Рохани је у тој поруци реферирао на претњу председника САД Доналда Трампа који је поменуо 52 иранске мете које би могле да се нађу на мети америчких ракета.   

Два дана касније украјински авион је оборен на тлу Ирана. 

Трагедија у Персијском заливу 

Крстарица са ознаком ЦГ-49 била је ракетна крстарица у служби америчке морнарице од јула 1985. до јуна 2005. Била је једна од 27 бродова класе "тикондерога" и један од пет опремљених системом вођених ракета "марк 26".

Крстарица је прве три године провела у Пацифичкој флоти пре него што је 1988. упућена у Персијски залив као подршка операцији "Озбиљна воља" током иранско-ирачког рата. Та операција је имала за циљ да штити кувајтске танкере од напада Ирана током кризе назване "Танкерски рат".

То је била највећа операција америчке војне морнарице у праћењу конвоја од завршетка Другог светског рата. По окончању кризе крстарица је враћена у Пацифичку флоту где је служила док није повучена из употребе.

Трагедији у Персијском заливу 1988. године претходили су инциденти у априлу и мају те године када је једна америчка фрегата погођена ракетама испаљеним са ирачког ловца док је једна фрегата готово преполовљена када је налетела на иранску мину. У знак одмазде амерички ратни бродови су напали иранску нафтну платформу и потопили један ирански брод.

Хаос који је владао у Персијском заливу кулминирао је 3. јула када је са "Бандар Абаса", војно-цивилног аеродрома, полетео путнички авион.

Американци су веровали да је Иран на тај аеродром преместио ловце Ф-14 опремљене са ракетама класе "маверик" које су могле да дејствују по америчким бродовима у радијусу од 16 километара.

Сценарио за катастрофу је био постављен када је ујутру 3. јула путнички "ербас А-300" полетео. Американци су мислили да ка њима лети непријатељски авион.

Накнадна истрага показала је да је ирански авио-превозник ишао одобреном путањом за комерцијалне авионе и да се на фреквенцијама контрола летења идентификовао као цивилни лет.

Иран је тужио америчку владу Међународном суду правде 1989. године али су 1996. године Иран и САД постигли договор о поравнању тако што су САД платиле вишемилионску одштету породицама жртава.

Траг ракете и људске жртве

Више од тридесет година касније на сличан начин оборен је украјински путнички авион над Ираном. Након што је 8. јануара оборен авион на лету 752 појавиле су се тврдње да је авион оборен противваздушном ракетом испаљеном грешком са земље.

Иран је после тих тврдњи, доказа и прелиминарне интерне истраге, са даном закашњења признао грешку и потврдио да су ракету испалиле иранске снаге.

Авион са 176 људи оборен је неколико минута након што је полетео са техеранског аеродрома а само неколко сати након што је Иран ракетама гађао ирачку војну базу у којој су смештене америчке трупе.

Иран је то урадио као одговор на убистви генерала Касема Сулејманија у Багдаду када је конвој аутомобила у коме се налазио погођен ракетом испаљеног са америчког дрона.

У то време свет је био на ивици рата ишчекујући да ли ће Доналд Трамп наредити контраудар на Иран.

И сам Трамп је после обарања украјинског авиона написао да је "неко са друге стране могао да направи грешку".

Страх од невидљивог непријатеља поново је плаћен цивилним жртвама.