Ванкувер – место за које се купује карта у једном смеру

Највећи град на западној обали Канаде стар је нешто више од 150 година, а дуже од пола века дом је исељеницима из некадашње Југославије. Први имигранти у Ванкувер су стигли након Првог светског рата. Други светски рат и, потом, деведесете доносили су нове таласе оних који су, из политичких и економских разлога, тражили канадску исељеничку визу.

Ванкувер није главни град провинције Британска Колумбија, али незванично јесте њена престоница. Са највећим бројем становника и инфраструктуром метрополе, то је дестинација за коју су многи имигранти из Србије, у последњих неколико деценија, купили карту у једном смеру. 

"Немамо тачне податке, претпоставља се да нас има око осам хиљада", каже Предраг Владиковић, почасни конзул РС за Британску Колумбију.  

То није велика заједница, па упркос томе, окупља се у две цркве, на два краја града. Старија, црквено-школска општина "Свети Архангел Михаило", основана је педесетих година прошлог века.

Црквено-школска општина "Свети Сава" са радом почиње седамдесетих година. И обе имају исте циљеве - одржање вере, традиције и српског језика.

"Приметићете да на службама користимо и енглески језик, али је српски и даље актуелан и доста наше омладине прича на српском", каже јереј Марко Радмановић, ЦШО "Свети Сава". 

За то се може захвалити труду наставника волонтера у обе цркве, у којима се недељом одржавају часови српског језика, музичког васпитања и веронауке. 

Драгана Кузмановић Лекић, координаторка у Црквено-школској општини "Свети Сава" каже да је изазов, и за њих и за децу, да се језик сачува. 

Највећи је изазов свима који дођу, ипак, прилагођавање на нова правила игре у друштву у коме се живот почиње од нуле.

Највеће изненађење - људи насмејани 

За Предрага Благојевића и даље је највеће изненађење, како каже, то што су људи насмејани.

Док се навикавате на другачији менталитет, у међувремену тражите посао, стан и за њега све - од кашике до кревета, јер у кофере из Србије не стаје све оно што чини свакодневни живот. Они који имају више среће и познанстава, мало се лакше скуће у туђини.

Новој, "дигиталној" генерацији, имиграната, у свему је неупоредиво лакше него онима који су дошли пре тридесетак година. 

"Тај осећај самоће, то је неописиво, поготово у оно време, није било интернета, медија, телефoна, једино је било телефона који је био прескуп", каже Весна Видић. 

"Било је тешко без фамилије, родбине, оне наше кулутре, неких ствари које ми у Србији узимамо за готово, док овде морамо да се прилагођавамо, тамо код нас гунђамо а овде се прилагођавмо", каже Драгица Ковачевић.

Цркве и данас имају улогу организатора друштвеног живота

Деведесетих се у Ванкувер долазило масовно. Био је то нови талас имиграције после дугог затишја и људи су се, каже Видићева, препознавали на улици по "матерњем језику", размењивали бројеве телефона и одмах започињали дружење. Али и обе цркве су тада организовале добродошлице за придошлице.

"Ми смо дошли као атеисти, то је генерација која је тек пред Канаду почела да се крсти масовно, јер смо ми деца комунистичке генерације. Кад смо дошли, ја сам ишла у цркву и било нам је драго да се бар нешто организује, али било је људи који нису хтели да иду у цркву", каже Весна Видић.

Обе цркве и данас имају улогу организатора друштвеног живота заједнице. Ту су тренинзи фолклора и фудбала, хор и недељни ручак.

Протојереј Малиша Миловановић напомиње да велики градови као што је Ванкувер имају велику предност јер имају доста наших продавница, позоришних представа, ресторана, књижевних вечери, других културних садржаја, који помогну људима да савладају носталгију.

Дом на новој адреси 

Друштвене мреже су данас место сусрета, и чине подношљивом удаљеност од породице и пријатеља, а то је оно што недостаје свима, упркос предрасуди да је домаћа храна прва на списку жеља из домовине.

"Путовао сам неколико пута па ме људи питају, па чак и рођаци да ми спакују нешто јер немамо, а имамо све", каже Предраг Благојевић.

И упркос тихој носталгији коју осећају готово сви, мало њих би потврдно одговорило на питање да ли планирају да се врате у Србију.

"Канада је млада земља и сви смо ми дошли од некуд и врло вас лепо приме, друштво вас лепо прими и лепо се осећате", каже Предраг Владиковић, почасни конзул.

И схватите да је дом на новој адреси, када у календару имате планиране обавезе и дружења по неколико месеци унапред.

број коментара 44 Пошаљи коментар
(уторак, 17. дец 2019, 07:57) - anonymous [нерегистровани]

Potpuno neobavesten

Zivim u gradu Vankuveru vec 8 godina. Ni jedne zime do sad nije pala temperatura ispod -2. Sneg padne 1-2 puta godisnje ako i toliko, i istopi se u roku od par sati. Ko hoce sneg ide na tri planine koje su sve tri na 20-30 min kolima od samog centra. I sve imaju zicare. Jedna je bila koristena za vreme olimpijade 2010. za takmicenja i ozbiljan je ski centar. Leti se temperatura popne do 31-33C. To je mozda 1-2 dana leti. Inace je 24-26C. Leta su suva i suncana. Od juna do septembra retko pada kisa. Kise vise padaju od novembra do februara. Kako koje godine. Ja odkad sam ovde, stalno sam slusala o zimama gde sunce ne grane tri meseca. Ja to jos nisam dozivela. Ima vise kisnih dana nego u Bgdu, ali retko duvaju jaci vetrovi. Mozda dva dana godisnje. Retko grmi. Mozda jedanput godisnje. Sve u svemu, zime su toplije nego u Beogradu, a leta svezija. Zato je Vankuver zelen preko cele godine. Puno ima parkova, zelenila, fontana, plaza, jezera. Sve zelene povrsine su uredjene i ljudi ih koriste tokom cele godine. Voze bicikle, dzogiraju, vezbaju jogu itd. O cenama kuca i politici prepustam nekim drugima.

(уторак, 17. дец 2019, 03:40) - anonymous [нерегистровани]

Ljudi, nigde nije lako!

Vankuver, bled, mokar, skup, dosadan, engleski, " najbolji" grad za zivot, itd...
Bolje se muci u svojoj zemlji, uz svoj narod, nego drugima ostaviti svoj zivot, sam I dosadno monoton.
Ne zivim lose, AL SAM SKUPO PLATIO, ZDRAVLJEM!!!

Karta u jednom pravcu do majke Srbije!!!

(понедељак, 16. дец 2019, 22:04) - anonymous 007 [нерегистровани]

Kako da ne

Prijatelju. Ja ne znam sta si ti radio na plazi i gledao ljude kako se predoziravaju...
Posto si bio mesec dana ovde i video sve to.
Ja u Vancouveru zivim godinama i nikad nisam naisao na takav slucaj, a verovatno si jedan od onih koji spakuju ranac i otputuju negde pa razmosljaju tamo gde ce spavati kad stignu pa si zavrsio na Hastings st.
Ne plasi ljude glupostima.
To sve imas i u Beogradu a ne u velikim svetskim gradovima.
Svako ima svoju pricu i zapazanje ...
Ziveli !

(понедељак, 16. дец 2019, 21:44) - Vacouverite [нерегистровани]

Vancouver

Postovani Nenade,
Zbog vrste posla putujem po celoj Kanadi a zivela sam u vise gradova u zapadnoj Kanadi, Trenutno skoro deset godina zivim u Vancouver, a u Toronto idem barem jednom mesecno. Niko ne umire od droge kako ste vi opisali. Problem droge nije nista veci od Toronta, ali zato je narod, klima i nacin zivota milion puta bolji. NIKAD se mi sa zapada ne bi menjali za haos u Torontu i hladne ljude. Vi vise vremena provedete u kolima nego sa familijom.
Hvala Bogu sto Vancouver postoji.
Pozdrav.

(понедељак, 16. дец 2019, 20:52) - anonymous [нерегистровани]

@Sve je to laz

Da, velike problem je overdose, ali preterujes kao i mnogi drugi. Vancouver ima preko 2.5 miliona ljudi. 50 mrtvih mesescno je puno (preko 600 godisnje) ali se evo bore. Ove godine se smanjio broj predoziranja. Ziveo sam i u Ottawa-i i u Toronto-u i u Vancouver-u (zbog posla). Inace zivim u Victoria-i na vancouver ostrvu. NIkad ne bih menjao zapadnu obalu za Ontario. Klima je osnovni razlog.
Samo nemoj prikazivati kao crno jer nije.

(понедељак, 16. дец 2019, 20:25) - anonymous [нерегистровани]

Vancouver- mesto za koje se kupuje karta u jednom pravcu

Za mesec dana si previse video, dali si ista dobrog video. Ja zivim u Vancouveru 20 godina i stvarno se osecam kako je napisano i receno!

(понедељак, 16. дец 2019, 20:07) - Jova [нерегистровани]

Prva kuca !

Gorane, da je sve poskupelo, jeste to je tacno ali ipak u Kanadi je za kupovina prve kuce- stana potrebno 5% ucesca od pune cijene.
Sad sam pogledao na MLS pretrazi i u tvom gradu ima 30+ stanova ispod 300 000. Sto znaci za 15 000 ucesca i jos par hiljada za dokumentaciju moze se uci u svoju nekretninu.
Racunam da prva nekretnina ne mora biti neka vila od 4-5 soba i isto toliko kupatila, zar ne?

(понедељак, 16. дец 2019, 19:42) - anonymous [нерегистровани]

Re: “Ko ume njemu dve”

Prvo, ne moze svako da bude inzinjer i ima tako visoka primanja kao gospodin inzinjer. Ekonomija i uopste civilizacija bi prestala da funkcionise, blago receno.

Drugo, istina je da vecina ljudi ima problema sa priznavanjem diploma. Ja sam doslovice morao sve da polazem, od srednje skole do mastersa. Drago mi je ako neko ne mora ili nije morao. Kako god, skori svi nasi ljudi sa kojima sam pricao su imali slicno iskustvo – neki malo blaze a neki bas kao i ja.

Trece, kaze ovaj ``nadji novi posao``. Poslovi ne padaju sa neba, kao ni pare. Kada dodjes ovde u ogromnoj vecini slucajeva ne priznaju ti radno iskustvo steceno van Kanada. To znaci da su ti sanse za dobar posao gotovo nikakve. Drugo, ako ti ne priznaju strucnu spremu (kao vecini), i ako nemas ludu srecu ili veze, onda mozes da se javis za cistaca pa ribaj bato za crkavicu. Doduse, verovatno mozete naci i druge mizerno placene poslove poput onih u MacDonalds-u, raznosenju novina, rad na parkiralistu, itd… Superiska, zar ne?

Cetrvrto, kaze ovaj ``preseli se``. Gde ce da se seli onaj koji nema novca? I sa cime? Ali nisam ni ocekivao da onaj ko ima razume one koji nemaju.

Na kraju da kazem i to da ja ne govorim ovo zarad gore pomenutog gospodina, vec zarad ljudi koji mastaju o tome da dodju ovde. U vecini slucajeva, nece vam biti ni malo lako. Jeste, ako zapnete i strpljivo stedite dok korak po korak ne poboljsate svoju situaciju, verovatno cete jednoga dana imati pristojan zivot. Sada da li ce to biti za 5, 10, ili vise godina, to ce ovisiti od vas (kao sto inzinjer rece) ali i od sveobuhvatne ekonomske situacije gde se nalazite, srece, veza...

Sve najbolje!

(понедељак, 16. дец 2019, 18:44) - anonymous [нерегистровани]

Re: Cikago

Vankuver ima neverovatno blage zime. Evo ove zime ja snega nisam jos video u samom Vankuveru a i temperatura ne moze da se poredi sa onim gde si ti bio.

(понедељак, 16. дец 2019, 18:26) - Л [нерегистровани]

Bolje da ne

Kanada sve više postaje ultra-kapitalistička distopija koja će za koju deceniju više ličiti na neku Indiju ili Indoneziju s ogromnim jaz između bogatih i siromašnih. Tako da, osim ako ste milioner, bolje da ne idete tamo