Пет немачких навика које је тешко разумети

Када сам се из Израела преселила у Немачку, знала сам да ме очекују нове културне и друштвене норме.

Рецимо, брзо сам схватила да се Немци слободно односе према голотињи. Или да немају проблем да се на улици издеру на неког непознатог, ако имају осећај да је он нешто погрешно урадио. И да ће радије купити пиво у киоску како би уштедели који цент него да седну у леп кафић одмах поред.

Неке немачке навике су ми у међувремену прирасле срцу, као што је сунчање у парку, плаћање готовином или планирање одмора много унапред. Ипак, неке ствари су остале стране.

Промаја - страшни непријатељ

Однос Немаца према циркулацији ваздуха је веома сложен.

Има много фанатика који воде рачуна о свежем ваздуху. Они инсистирају да прозор буде отворен и када је напољу десет степени испод нуле. Али када хладан ваздух почне да се шири просторијом, настаје паника - због „промаје”.

Панику могу да изазову два прозора отворена један насупрот другог. И последице могу да буду несагледиве: укочени врат, гадна прехлада или чак упала плућа.

У ком тренутку се тачно свеж ваздух претвара у опасну промају, још нисам схватила. Али преда мном је још једна дуга зима како бих могла то да одгонетнем.

Ограничење брзине? Ха, ха, ха...

Не морате бити дуго у Немачкој да бисте приметили какву улогу за већину људи има аутомобил. Стога су важне све теме које имају везе са њим. Неке од њих тичу се ауто-пута - као што је познато, немачког изума.

У Немачкој на многим деоницима ауто-путева нема ограничења брзине. И свако ко то покуша да доведе у питање, истог тренутка је суочен са оштрим критикама.

И заиста, 60 одсто смртоносних несрећа не дешава се на ауто-путевима већ на магистралним, на којима је у Немачкој максимална дозвољена брзина 100 километара на сат.

Ипак, за мене, која долазим из земље у којој су саобраћајне несреће најчешћи узрок смрти, тешко је разумети зашто је толико важно јурити ауто-путем двеста на сат. А да не говорим о узнемиравању возача који спорије возе, када им се аблендује или им се опасно приближава.

Само папир се рачуна!

Немачка је позната по култури рециклаже. Истовремено примећујем колико је у тој земљи важан папир.

Сваки Немац је прошле године у просеку потрошио 241,7 килограма папира. Тиме је Немачка један од највећих светских потрошача папира и водећа је на листи међу земљама Г-20. Сједињене Државе су на другом месту.

Очигледно да и даље важи Гетеова изрека: То што човек има црно на бело, може мирно да донесе кући.

Дакле, будите спремни да пишете писмо уколико желите да откажете неки уговор, одштампајте рачуне које сте добили електронском поштом и заборавите на ПДФ. Ако желите да будете на сигурни, увек све имајте и на папиру.

Посао је посао

Немци ретко своје колеге виде као најбоље пријатеље, што је за мене у почетку био велики шок.

Шефови ме никада ништа не питају о мом приватном животу. Морала сам заиста да се довијам у разговорима како би о мени сазнали нешто више од имена и одакле долазим.

С обзиром да су моје колеге људи са којима проводим највећи део дана, чудно ми је да са њима не разговарам о свему и свачему. Многим Немцима је, међутим, та подела на приватни и пословни живот сасвим нормална.

За мене као Израелку то је прави изазов. Навикла сам да са људима са којима радим не делим само канцеларију, већ и да са њима идем на пиће и о свему разговарам.

Недељна светиња

У Немачкој седмица заправо има шест дана. Недеље се, додуше, могу наћи на календару и дефинитивно долазе увек након суботе, али иначе се озбиљно питам да ли оне уопште постоје.

Тог дана су све радње - осим кафића и ресторана - затворене, градски превоз има други ред вожње. Чак и у главном граду Берлину све некако делује спорије. И то очигледно апсолутно ником не смета.

Немојте погрешно да ме схватите: ја сам велика присталица једног или више нерадних дана у недељи и за то сам веома захвална синдикатима. Али као неко ко је стално запослен се питам: зар не би било добро да неке ствари и недељом можете да обавите?

Бонус: Дејтинг са Немцем

Немачки мушкарац остаје мистерија многим женама.

Још током првих дана боравка у Немачкој, многе жене из читавог света, али и Немице су ме упозориле на ту посебну врсту.

У њихову одбрану морам да додам да су у међувремену упознати са гласинама и занима их шта могу да промене да их не бије тај лош глас.

Комуникација са њима није једноставна. Форме њихове комуникације су чудне и непредвидиве. Мреже као што су Вотсап и Фејсбук они радо заобилазе и уопште дуго траје док коначно не признају да је то што са њима имате - веза. Али то је као са промајом: имам читаву сезону да разоткријем ту тајну.