Може ли ЕУ да добије битку против климатских промена

Дан пре тога Европска комисија представиће детаљни план мера за постизање климатске неутралности до 2050, такозвани "green deal" или зелени споразум, који укључује више инвестиција у еколошке технологије и промену досадашње праксе у многим областима.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да Европа мора да делује одмах ако жели да достигне постављени циљ до 2050.

"Објавили смо на климатској конференцији УН у Мадриду прошле недеље да ћемо у марту предложити први до сада закон о клими, који ће осигурати да пут ка климатској неутралности до 2050. године буде неповратан, изјавила је Фон дер Лајенова.

Детаље плана о климатској неутралности 11. децембра ће изложити потпредседник Европске комисије задужен за "green deal", Франс Тимерманс.

План ће значити промене у пољопривреди, индустрији, саобраћају, амбициозније планове за смањење емисија већ до 2030. године. Од авио-превозника до произвођача аутомобила, компаније ће морати да припреме своје планове за постизање климатских циљева.

Климатска неутралност не значи да 2050. више неће бити емисије гасова и да ће нафта и угаљ бити потпуно избачени из употребе, већ да ће бити смањене или "компензоване" неким другим механизмима како би нето износ емисија био нула.

Авио-компаније "Easy jet" и "Air France" најављују, рецимо, улагање у соларну енергију и пошумљавање како би неутралисали део својих емисија.

Фнансије – главно питање 

Једна од главних питања је како финансирати огромне трошкове климатске транзиције, посебно у деловима Европе у којима постоји велика зависност од угља и других фосилних горива.

Европска комисија најављује фонд од 100 милијарди евра за помоћ таквим регионима, у сарадњи са Европском инвестиционом банком. Укупно, ЕИБ би требало да обезбеди чак билион (хиљаду милијарди) евра за финансирање климатске транзиције у следећих десет година.

Европска инвестициона банка већ је практично постала климатска банка ЕУ, каже за РТС Вернер Хојер, председник те банке.

"Морамо да будемо кредибилни у нашим инвестицијама и да не финансирамо пројекте који само носе етикету климе, већ заиста доприносе борби против климатских промена. Такође, свесни смо да су земље и региони унутар ЕУ различито погођени овим мерама. Зато морамо да усмеримо подршку више према оним регионима којима ће бити теже да спроведу киматску транзицију", каже Хојер.

Гунар Мунт, заменик генералног директора ЕИБ, каже да је банка учинила велики искорак одлуком да престане финансирање пројеката везаних за употребу фосилних горива.

"У следеће две године престаћемо потпуно са финансирањем свих пројеката који се ослањају на фосилна горива, а у исто време, у наредних пет година повећаћемо за 50 одсто улагање у климатске пројекте и акције", најављује Мунт.

Научници упозоравају да се ефекти климатских промена појављују брже него што је очекивано. Према Светској метеоролошкој организацији, просечна температура земље би, ако се ништа не промени, могла да порасте до краја овог века за три до пет степени, што би била највећа климатска промена од периода последњег леденог доба.

У таквом сценарију, у делу света у којем је и Србија, просечна температура у јулу била би преко 40 степени, а делови обале у Европи и другим деловима света би се нашли под водом због раста нивоа мора.

Забрињава и могућност да загревање достигне тачку која би у природи покренула серију ланчаних реакција без могућности да се на њих утиче.

Европска унија, која је тренутно одговорна за око десет одсто укупних емисија гасова, не може сама да промени ток ствари, али европски челници говоре о климатској хитности и потреби да се предводи примером.

Међутим, земље као што су Јапан, Кина и Индија тек треба да обећања о смањењу емисија, дата на добровољној основи у оквиру Париског климатског споразума, претворе у обавезујуће законе, док је председник Доналд Трамп најавио да ће се САД повући из договора из Париза.

Научници кажу да би емисије морале драстично да се смање у следећих десет година, да би се раст температуре задржао на нивоу од 1,5 степени, што се сматра безбедним.

И док Европска комисија најављује радикалне промене, многе еколошке организације су критичне: кажу да најављене мере не иду довољно далеко. Организација Гринпис саопштила је да је план само "загребао површину" проблема и да Европа не може да одговори на климатску и еколошку кризу "без целовите промене економског система који је деценијама награђивао уништавање животне средине".