Штази је још међу нама

Таман што су анализе о три деценије од пада Берлинског зида и успешности уједињења Немачке утихнуле, немачком јавношћу одјекнула је својеврсна медијска бомба: недељно издање "Велта" открило је да је нови власник престоничког листа "Берлинер цајтунг" заправо бивши неформални сарадник злогласне источнонемачке тајне службе, познатије као Штази.

Иако се протеклих 30 година говорило о лустрацији људи који су помагали и извршавали репресију над грађанима некадашње Источне Немачке, познатије и по акрониму ДДР, и новооткривени случај подсећа да агенти и сарадници источнонемачке тајне полиције нису превише пропатили после пада комунизма, те да је Штази и даље међу нама.

Берлинер цајтунгу претио је банкрот док га у септембру ове године није купио мултумилионер и предузетник у сфери информациоих технологија Холгер Фридрих, који најавио да је његова визија да лист поново учини интересантним.

Али, шок је уследио када је Велт ам Зонтаг објавио да је Фридрих био неформални сарадник Штазија, те да у његовом досијеу пише да је шпијунирао своје колеге док је служио као војник Националне народне армије.

Како се наводи у досијеу, Фридрих је под кодним именом Петер Бернштајн достављао Штазију информације и извештаје о војницима и људима блиским цркви, које је надзирао у периоду од 1987. до 1989. године.

Фридрих се одмах огласио и потврдио да је радио за Штази али, како тврди, на то је био "присиљен" и при томе није одавао ништа што се ионако није знало. Као разлог зашто овај део сопствене историје није изнео у јавности, Фридрих наводи да "није био активан члан Штазија". 

И док је то откриће утицало да Берлинер цајтунг донесе статут којим ће спречити утицај власника на новинаре, у немачкој јавности се мало ко подсетио шта се догодило са агентима и доушницима Штазија, који је био делом одговоран за тамничење више од 200.000 политичких затвореника, као и смрт око 1.000 људи који су покушали да побегну из ДДР-а.

Досијеи о више од пет милиона људи

Иако је после пада Берлинског зида бившем особљу Штазија забрањено да преузимају јавне функције, реалност протекле три деценије је била поприлично другачија.

Крајем осамдесетих у Штазију је радило око 91.000 људи, али су још стотине хиљада њих - неки истраживачи тврде чак два милиона - било задужено да шпијунирају своје пријатеље, породицу и колеге и о свему дојављују Штазију. Тако је та злогласна служба имала досијее о више од 5,5 милиона особа, а агенти службе су на основу праћења одлучивали о њиховим судбинама, каријерама и уопште животима.

Након поновног уједињења, многи полицајци, наставници, домари и остали запослени у државним институцијама морали су да попуни упитнике о евентуалном ангажману у Штазију, што је требало да их дисквалификује у добијању новог државног посла или да их остави без актуелног посла у јавној служби.

Међутим, када је Немачка обележавала две деценије од пада Берлинског зида и даље је био актуелан податак да чак 17.000 бивших "штазијеваца" и даље ради у јавним службама Немачке.

Суштински, чак и функционери Штазија нису тако лоше прошли.

Примера ради, дугогодишњи шеф Штазија Ерих Милке је после пет година затвора пуштен из здравствених разлога.

За разлику од њега, појединим млађим агентима вишеструко се исплатило то што су заједно са тадашњим агентима совјетске тајне службе КГБ, међу којима је био и данашњи руски председник Владимир Путин, сарађивали у врбовању западних Немаца.

Успеси бивших агената

Протекле три деценије вероватно највише је профитирао Матијас Варниг, бивши "штазијевац" који последње две деценије ведри и облачи енергетском сарадњом Русије и Немачке. Његов вртоглави пословни успон почиње 1990. када је добио посао у "Дрезденер банци", коју је наводно раније шпијунирао.

Годину дана касније, управо он успева да испослује да та немачка банка буде прва страна банка која ће отворити експозитуру у Санкт Петербургу, граду у којем је за привлачење страних инвестиција био задужен тада новајлија у политици - Владимир Путин.

Иако званично тврде да су се упознали тек тада, мало ко верује да се Варниг и Путин не знају још из Дрездена. Оптужбе немачких медија да су њих двојица заједно регрутовали западне Немце да шпијунирају за совјетску тајну службу, Варинг одбацује као неистине.

Ипак, тај бивши агент под кодним именом Артур, како се може сазнати из декласификованих архива Штазија, био је често награђиван због успеха у сазнавању информација из Западне Немачке, која су се тицала енергетског пословања, управљања предузећима, биотехнолошких истраживања, компјутерских технологија и бројних индустријских тајни.

Док је био на челу руске испоставе Дрезднер банке, она је брзо добила уносне послове са "Гаспромом" и "Росњефтом", а Варниг постаје веома утицајан у руским пословним круговима. Од 2003. до 2015. био је у надзорном одбору "Росија банке", а од 2006. до 2016. генерални директор компаније "Норд стрим", која је од Русије до Немачке изградила гасовод "Северни ток". Штавише, од 2015. је и на челу компаније која ће градити други крак тог гасовода.

Осим тога, он је и у надзорним одборима руске државне банке ВТБ, немачке енергетске компаније ВНГ и "Росњефта", потом је председник борда директора руске државне компаније за дистрибуцију нафте "Трансњефт" и алуминијумског гиганта "Русал", као и председник административне управе швајцарског огранка "Гаспрома".

Лукративне каријере након пада комунизма 

Али, Варниг је заправо само један од низа бивших агената и неформалних сарадника Штазија који су направили лукративне каријере после пада комунизма.

Тако је откривено да је дугогодишњи финансијски директор немачког огранка "Гаспрома" Феликс Штрехобер заправо био агент Штазија, а директор за људске ресурсе те компаније Ханс-Уфе Крехер неформални сарадник те службе.

Међу неформалним сарадницима Штазија био је и аустријски мултимилијардер Мартин Шлаф, који је у српској јавности познат у оквиру приватизације "Мобтела".

Истрага Бундестага утврдила је да је Шлаф за десетине мииона марака снабдевао Источну Немачку робом која је била под ембаргом западних земаља, те да су његове компаније "играле кључну улогу" у настојањима Штазија да обезбеди финансијску будућност Штазијевих агената и после нестанка ДДР-а.

Парламентарна истрага утврдила је да су за непуних годину дана од пада Берлинског зида до уједињења две Немачке Шлафове фирме добиле огромне количине новца од ДДР-а, а да је "штазијевац" који је то омогућио врло брзо добио једну од високих позиција у Шлафовим фирмама.

Иако су немачке власти покренуле грађанску парницу против Шлафа пред судом у Швајцарској, тужба је одбачена.

Ни у Немачкој није дошло до судског процеса, али мало ко је до данас остао уверен да је лустрација у Немачкој иоле спречила бивше Штазијеве агенте и неформалне сараднике да не само направе успешне каријере, већ и да се обогате. 

број коментара 8 Пошаљи коментар
(четвртак, 28. нов 2019, 12:32) - anonymous [нерегистровани]

Mala maca bez zubića

Štazi je bila mala maca bez zubića.Nemačka tajna sluzba BND je opasnija od Hamasa.Sve što su kao pripisivali Štazi vazi za njih same.U Nemačkoj sada ima bezbroj policajaca u civilu i obaveštajaca da čovek nema šanse da ispusti gasove a da ostane neprimećeno.

(четвртак, 28. нов 2019, 01:47) - anonymous [нерегистровани]

Ћелије ШТАЗИ-ја

Гледам снимак једне од ћелија Штазија и мислим колико су они били хуманији од данашње аустријске полиције. У ћелијама Штазија је било и умиваоника!!! У ћелијама бечке полиције на Розауерленде 19, несмеш додирнути "ћебе", јер намах облак прашине испуни просторију. Текућа вода постоји само у WC шољи коју можеш захватити длановима, или пластичним бокалом који је некада био плави, жути или црвени, али је од наталожене прљавштине по зидовима, и споља, и изнутра, црн као асфалт. Толико о тоталитаризму и демократији.

(среда, 27. нов 2019, 12:03) - Nikolov [нерегистровани]

Hahhahaha

Pa da je Stazi bio JAK onda ne bi propala DDR. Nema tu logike brate...Opasniji su oni sto su rusili DB i Jugoslaviju.

(среда, 27. нов 2019, 11:04) - anonymous [нерегистровани]

Nemacka

Kada će da počnu da pišu šta je nemačka obaveštajna služba uradila i radi sada na prostorima bivše Jugoslavije? ŠTAZI je bio bezopasan u upoređenju sa današnjom nemačkom obaveštajnom službom.

(среда, 27. нов 2019, 10:08) - Slobodan [нерегистровани]

Znamo za druge, a mi...

Skoro sve "znamo" o drugima a sta je sa "kadrom" OZNE ,UDBE ...? Posto se o njima ne pise da li to znaci da su se "sami od sebe" posramili , pokajali i da ih nigde nema?

(среда, 27. нов 2019, 09:49) - anonymous [нерегистровани]

Alan Ford

Citam ovo i ne znam kako al' mi pade napamet onaj krezubi starac "Broj 1" iz Alan Forda.
Krepki starci 30 godina poslje.
Hoce li se ikad umoriti od te propagande ili nemaju druga posla?

(среда, 27. нов 2019, 08:39) - anonymous [нерегистровани]

Bravo, aplauz!

A sad jel može članak o tome koji i kakvi su sve naucnici stigli u SAD nakon što su ih Amerikanci pokupili i skrili od pravde za vreme operacije Paperclip? Ili naprimer o koliko je ljudi pobila CIA po celome svetu u svakojakim operacijama i crnim zatvorima? Pa da poredimo sa "zlom Štazi". Meni se čini da ima bauk Štazi da ispadne malo dete prema "donosiocima demokratije i slobode".

(среда, 27. нов 2019, 07:53) - Neša [нерегистровани]

Ah

Kakvog li "iznenađenja"!