Асанж и даље у опасности

Девет дугих година трајале су припреме шведског Државног тужилаштва за почетак истражног процеса против Џулијана Асанжа. Сада је оно утврдило да постојећи докази нису довољни за подизање оптужнице.

То би требало да буде добра вест за награђиваног оснивача "Викиликса" који је те оптужбе увек одбацивао. Али баш и није. Јер та одлука шведског Државног тужилаштва неће за сада променити ситуацију у којој се налази 48-годишњи Аустралијанац: Асанж остаје изолован у својој ћелији у строго чуваном затвору поред Лондона.

Сада се све врти око онога што је тај публициста с добрим разлогом хтео све ове године да избегне и због чега је пристао на седам година азила у скученом простору Амбасаде Еквадора – све се врти око могућег изручења САД.

Прљава истина и "чисти" ратови

А у САД је тзв. Велика порота на затвореној седници саставила 18 тачака оптужнице.

Асанж се терети за ковање завере с бившом америчком војникињом Челси Менинг с циљем крађе и одавања америчких државних тајни, тачније – објављивања стотине хиљада докумената о америчким војним акцијама у Ираку и Авганистану.

Реч је о строго поверљивим дипломатским депешама.

Та документа променили су слику америчких војних интервенција у свету.

Десетине хиљада цивилних жртава које су погинуле у тим ратовима одједном су постале видљиве.

Као и мучења и ратни злочини. Ратови које су водили Американци нису били тако чисти како су сугерисале слике о хируршки прецизним нападима које су објављивали стручњаци за односе с јавношћу.

Они су били прљави и брутални – као и сваки рат.

Чињенице које су објављене биле су болне. Брижљиво негована слика доброчинитељске велесиле САД почела је да се распада.

Могло би се рећи да је то било добро, истраживачко новинарство.

Онакво какво је функционалним демократијама потребно ако се жели да добро информисани грађани од оних који воде земљу траже да им се полажу рачуни.

Онакво какво је грађанима потребно ако ће они да буду ти који имају власт у држави.

Али Вашингтон је сањао о освети – и то није крио. Обамин потпредседник Џо Бајден Асанжа је називао "хај-тек терористом".

Бивши портпарол Представничког дома САД Њут Гингрич рекао је да би оснивач "Викиликса" требало да буде третиран као "непријатељски војник".

Коментатор Боб Бекел је на ТВ каналу Фокс њуз чак предложио да Асанж буде убијен.

А министар спољних посла Мајк Помпео је 2017. "Викиликс" назвао "невладином, непријатељском тајном службом".

Коректно суђење Асанжу не може се очекивати

Таква реторика није увод у фер процес. Асанжу прети казна од 175 година затвора.

Како америчке институције поступају у таквим случајевима показује пример "звиждачице" Челси Менинг.

Она је већ провела седам година у затвору због одавања државних тајни "Викиликсу", док је бивши председник Обама на крају свог мандата није помиловао.

Сада је поновно у затвору, већ више од 150 дана, јер одбија да дâ исказ против Асанжа пред Великом поротом.

Британско-амерички споразум о изручивању из 2007. изричито забрањује изручења у политички мотивисаним случајевима.

Да ли ико сумња у то да је ово један такав, политички мотивисан случај? И упркос томе, у њему још учествују обе стране очигледно кршећи права Асанжа.

Она се крше већ и условима у затвору у којима се он држи. Специјални известилац УН за мучења Нилс Мелцер посетио је Асанжа у затвору прошлога лета и у свом извештају написао да су ти услови "фундаментално нехумани" и да Асанж "показује све симптоме човека који је изложен психичком злостављању".

То се наставља даље, ометањем рада његове одбране. Она је узалуд тражила више времена да се припреми за процес који ће почети 25. фебруара.

Додатно време било јој је потребно, јер је имала веома ограничен приступ свом штићенику.

Поред тога, Асанже је изгубио своја документа када му је Еквадор у априлу ове године укинуо азил у амбасади у Лондону.

Еквадорска влада је сву имовину оснивача "Викиликса" предала америчким властима.

Криминализација истраживачког новинарства

Поврх свега, Асанж је током свог боравка у Амбасади Еквадора 24 часа дневно био шпијуниран.

Чак су и разговори с његовим адвокатима снимани тајним камерама. Ти снимци моментално су завршавали на столу службеника америчких институција.

Већ и само то би у било ком нормалном процесу било довољно да се поступак изручења обустави.

Али у овом случају ништа није нормално. Једна суперсила жели да казна Асанжу буде пример којим ће се застрашити сви потенцијални "звиждачи" и њихови помагачи.

"Викиликс" је само објавио документа, а велики светски медији су му помогли.

У овом случају новинарство се криминализује. "Звиждач" Едвард Сноуден је то лепо сумирао: ако се откривање злочина третира као злочин, онда нама владају злочинци.