Не може се живети од немачке пензије

Изаћи понекад, сести у кафић, попити кафу и уз то појести колач... То му недостаје, каже Ханс Рудолф. Док је био млађи и радио није могао ни да помисли да би једног дана одлазак у кафић могао за њега да постане луксуз који себи не може да приушти.

Али откако је у пензији, тај 77-годишњак своје време углавном проводи код куће са супругом. Са чипкастим завесама на прозорима и двоседом са карираном пресвлаком њихов стан у Бону делује као типичан мали стан немачких пензионера.

Али по нечему се њих двоје ипак разликују – они на располагању имају мање новца од већине других пензионера. По правилу имају тек за покривање основних потреба – за храну, режије и осигурања. "Моја супруга је имала операцију на глави и више не једе толико као раније", каже Рудолф.

"А и ја сам имао неке операције и сада мање једем. Тако успевамо да саставимо крај с крајем", додаје Рудолф.

Посао одмах након завршене школе

Ханс Рудолф има месечну пензију 335 евра. То је отприлике трећина онога што у Немачкој важи као граница сиромаштва. А радио је читавог живота. Први посао, одмах након школе, пронашао је у једној банци. Касније је радио као таксиста и као домар. Када је са 65 година отишао у пензију, одмах је поднео захтев и за додатном социјалном помоћи. То је такозвано "основно осигурање" (Grundsicherung).

То су давања којима немачка држава покрива разлику између стварног износа пензије и законски одређеног минималног износа социјалне помоћи (Mindestsicherung). Тај минималан износ стоји на располагању сваком грађанину Немачке, без обзира на то да ли је и колико уплаћивао у немачке социјалне системе или није.

Од тада социјална служба плаћа најамнину за двособни стан брачног пара. Уз то, њих двоје добијају још 300 евра за режије, пре свега за струју и грејање.

Све више сиромашних старијих особа у Немачкој

Тај брачни пар није једини у таквој ситуацији. Према подацима немачког Института за истраживање привреде (DIW), готово 17 одсто пензионера који су некада радили као државни службеници угрожено је сиромаштвом. У једној студији објављеној средином ове године аутори процењују да би се у следећих 20 година њихов удео могао да се повећа на 21,6 одсто.

Како би се то избегло, представници владајуће коалиције у Немачкој (ЦДУ/ЦСУ и СПД) протекле недеље договорили су се да уведу основне пензије у земљи. Идеја је да би свако ко је најмање 35 година редовно уплаћивао законски прописане доприносе на име пензионог осигурања требало да од 2021. добија пензију која је бар десет одсто виша од износа основног осигурања. И то без обзира колики је био износ његовог пензионог осигурања.

Уз то ће се у тај број година урачунавати и време посвећено одгоју деце или неговању немоћних чланова породице. Вршилац дужности председнице СПД Малу Дрејер процењује да би од те нове регулације користи могло да има око милион и по људи.

Дуго натезање око основне пензије

Пројекат "основне пензије" је у првом реду баш и намењен људима као што је Ханс Рудолф, који су радили читавог живота. У основи нико не спори да је неправедно да они, након одласка у пензију, не добијају више новца од људи који никада ништа нису уплаћивали у пензионо осигурање. Али свеједно је требало да прође дуго времена до постизања овог садашњег компромиса.

Актуелна владајућа коалиција већ је трећа влада која се бави тим питањем и која га је чак уврстила у текст коалиционог споразума. Али до реализације није долазило јер су се увек појављивале неке разлике међу коалиционим партнерима.

Тако је било и овога пута – месецима су се водиле мукотрпне расправе око тзв. провере немаштине. Демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) су сматрали да би основну пензију требало добију само они којима је то заиста нужно. Према њиховом мишљењу, свако ко има неке приходе од изнајмљивања некретнине или од капитала, располаже са значајнијим вредностима попут већих некретнина или онај ко има имућног партнера, требало би да буде изузет од добијања основне пензије.

Социјалдемократска СПД је то свакако хтела да спречи. Сада је на крају пронађено компромисно решење – приходи ће се проверавати, али се у ту проверу неће укључивати имовина с којом особа располаже и неће се узимати у обзир финансијска ситуација комплетног домаћинства.

Коначно поново излазак у град

Ханс Рудолф каже да је њему свеједно да ли ће та провера да се обавља или неће. Он већ сада надлежним службама мора своје финансијско стање у потпуности да стави на увид како би добио основно осигурање.

Њему је најважније да му коначно остане нешто новца након што подмири основне трошкове. А добро би било и да више не мора да иде социјалну службу. "Ја се у суштини не стидим због тога што добијам основно осигурање", каже Рудолф и додаје "али ипак је мало неугодно када кажем да добијам социјалну помоћ".

Упркос свему томе, Ханс Рудолф је срећан што није, попут многих других пензионера у Немачкој, упућен на народне кухиње. Али и он се понекад обрати хуманитарним организацијама, рецимо кад му треба нешто одеће или нешто за кућу што од својих примања не може да купи.

Најважније му је, међутим, да он и његова супруга не живе изоловано од света. Они имају децу, унуке и праунуке који их често посећују, каже Рудолф и показује бројне фотографије на полици у дневној соби.

Ипак би га радовало да му од основне пензије, која би требало да буде уведена од 2021. године, остане нешто новца у џепу. "Па да, онда бих са супругом изашао у град. Већ дуго нисмо били", каже Рудолф.