Неизвесност у Шпанији – левичари у десничарској “кориди“

Резултати јучерашњих избора нису разрешили неизвесност која је настала након избора у априлу, пошто ниједна странка ни овог пута није успела да освоји довољан број гласова како би могла самостално да формира нову владу Шпаније.

У односу на априлске изборе, левичарске странке су забележиле пад, док су десничари успели да добију више мандата, али недовољно да преузму власт.

Социјалистичка странка, са премијером Педром Санчезом на челу, имаће 120 посланика у Доњем дому парламента, за три мање него у априлу, али довољно да остане најјача политичка снага у Шпанији.

Иза социјалиста налази се Народна партија која је успела да освоји 22 мандата више него у априлу, па тако, са 88 посланика, остају друга политичка странка у држави, уз већи број мандата.

Највећа промена у односу на априлске изборе десила се на трећем месту. Партија екстремне деснице Вокс добила је довољан број гласова за 52 посланичка мандата, што је за 28 више него на претходним изборима. Ова странка је први пут ушла у парламент после априлских избора.

Странка Сијудаданос, која је у априлу са 57 мандата била трећа, на овим изборима је освојила само десет посланичких места, због чега је лидер ове странке Албер Ривера поднео оставку.

Иако је забележила пад од седам мандата, левичарска партија Унидас Подемос остала је четврта политичка снага Шпаније са 35 посланичких мандата.

Од регионалних партија, највише су освојиле каталонске партије. Републиканска левица Каталоније, чији је председник недавно осуђени Ориол Жункерас, добила је 13 мандата, док је коалиција "Заједно за Каталонију" освојила осам посланичких места.

Време је за постизборну математику

Постизборна математика никоме не иде на руку, пошто ни левичарски ни десничарски блок немају већину од 176 посланичких мандата.

Социјалистичка партија и Унидас Подемос заједно имају 155 мандата, док Народна партија и Вокс са странком Сијудаданос могу обезбедити подршку 150 посланика.

Левичарски блок, уз подршку регионалних странака, може доћи до већине од 192 посланика. Постоји, међутим, вероватноћа да би та коалиција била нестабилна због великог броја странака које би је чиниле.

Постоји математичка могућност и за формирање велике коалиције социјалиста и Народне странке, која би могла да има стабилну већину од 218 посланика, али пошто две највеће странке никад нису сарађивале, мало је вероватно да ће и овог пута формирати владу.

Од првих избора након Франкове смрти, који су одржани 1977. године, на челу Шпаније су се смењивале Социјалистичка и Народна партија које су до избора 2015. године увек имале апсолутну већину.

Од тада ниједна странка није освојила апсолутну већину на изборима, али су странке са највећим бројем мандата успевале да формирају мањинске владе.

Неизвесност се наставља и након других парламентарних избора ове године, а четвртих од 2015. године, пошто није јасно ко ће, и да ли ће, успети да обезбеди подршку 176 посланика за формирање владе.