Франсиско Франко "избачен" из Долине палих

Ковчег који је био огрнут црвеним платном са амблемом породице Франко носило је осам чланова фамилије некадашњег диктатора. На ковчегу је положен венац од ловоровог лишћа, на којем се налазе симболи шпанске заставе.

Ковчег је хеликоптером пребачен у војну област у близини гробља Мингорубио.

У настојању да се гарантује приватност и избегне да сама операција ексхумације буде снимљена и објављена на друштвеним мрежама, шпанска влада је забранила присутнима да носе камере и мобилне телефоне.

Влада је забранила и демонстрације Франковим присталицама, мада се око 400 људи окупило близу гробља.

Окупљени су вређали шпанског премијера Педра Санчеза, чија је влада наредила акцију ексхумације и пребацивања посмртних остатака.

Социjалисти су се дуго борили да изместе Франкове остатке из маузолеја који је посвећен свим жртвама грађанског рата у којем је страдало око 500.000 људи.

Породица сматра да би његови остаци требало да буду у породичној крипти у катедрали Алмудена – тачно у центру Мадрида. Влада са друге стране сматра да бивши диктатор не би требало да буде ни на једном месту на којем би могао да буде глорификован. 

Ватикан и Римокатоличка црква у Шпанији не противе се ексхумацији Франка. Истраживања јавног мњења показују да одлуку владе подржава 43 одсто Шпанаца, док је 32 одсто против.

Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934.

Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат.

Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.

Током Другог светског рата, Шпанија је остала неутрална, иако је слала добровољачке одреде на Источни фронт. После пораза сила Осовине у Другом светском рату, Франко се окренуо Америци, с којом је успоставио војни и трговински савез.

Франко је успео да задржи власт спровођењем строгих мера. Сузбијао је политичке противнике увођењем цензуре, затворске казне са принудним радом.

Умро је 20. новембра 1975. године у 83. години живота. Након његове смрти, на чело Шпаније је дошао краљ Хуан Карлос, који је отпочео процес демократизације државе.