Тридесет година од "почетка краја" Источне Немачке

Ненасилне демонстрације у Лајпцигу почеле су 4. септембра 1989. после недељне молитве у цркви Светог Николе. Убрзо је оближњи Трг Карла Маркса (данас – Аугустусплац) био испуњен.

Незадовољни грађани Источне Немачке окупили су се и започели протест. Захтевали су права попут слободе путовања у стране земље и избора демократске владе.

Људи у другим градовима Источне Немачке почели су да "копирају" сународнике из Лајпцига и састајали се увече на градским трговима. 

Протести су настављени све до прославе 40. годишњице ДДР-а 7. октобра. Држава је одговорила – ухапшено је око 3.500 људи, а многи су повређени.

Након тог викенда и сукоба полиције и демонстраната уследио је понедељак, 9. октобар. Сматрајући то "даном одлуке", држава је у Лајпцигу окупила 8.000 полицијских и наоружаних војних јединица са намером да спречи било какве демонстрације.

Међутим, демонстраната је било много више – око 70.000 људи шетало је Лајпцигом и узвикивало "Wir sind das Volk!" ("Ми смо народ!"). На тај начин су желели да подсете вође ДДР-а да демократском републиком треба да влада народ, а не недемократска странка која тврди да их представља.

Демонстранти су остали потпуно мирни и ходали до Штазија, односно Министарства државне безбедности.

Наредне недеље у Лајпцигу 16. октобра 1989. појавило се 120.000 демонстраната, а војне јединице су поново биле у приправности у близини. Седмицу касније, број демонстраната се повећао на 320.000.

Тај притисак и други кључни догађаји довели су до пада Берлинског зида 9. новембра 1989. године, што је предсказало и крај социјалистичког режима ДДР-а. 

Демонстрације су се завршиле у марту 1990. године, отприлике у време првих слободних вишестраначких избора за Фолкскамер (парламент) у целој ДДР. То је утрло пут ка поновном уједињењу Немачке, које се догодило скоро годину дана од "дана одлуке" – 3. октобра 1990. године.

Од 2009. године се сваког 9. октобра у Лајпцигу одржава Фестивал светла, који привлачи око 200.000 људи у град и који заједно ходају стопама протеста.

Приредио Петар Додић