Уједињење две Немачке – кад је запад мирисао на чоколаду

Немачка је уједињена пре 29 година. Али да ли је стварно уједињена? Није, пише новинар Дojче велеа Кај-Александер Шолц. Јер се о траумама источних Немаца никада није озбиљно говорило, а они су ипак изгубили своју државу.

Подела Немачке се осетила у многим породицама – браћа и сестре су били раздвојени, а многа деца су имала тетке или стричеве у другој земљи. Градња Берлинског зида 1961. је довела до многих породичних драма.

Већина оних који су то доживели као одрасли људи у међувремену су умрли или су веома стари. Нестали су сви они за које је "јединство" увек било лична жеља. Подела је за њих била грешка која је донела патње и коју је требало превладати.

Зато је и међу многим западним Немцима постојала велика спремност да помогну рођацима у економски много слабијој Источној Немачкој. Слали су им у ДДР хиљаде пакета са кафом, јужним воћем, одећом и добром чоколадом.

Но, већ је седамдесетих и осамдесетих за децу те генерације подела Немачке била нормално стање. Јер, она су расла или у Западној, или у Источној, Немачкој и према томе – у потпуно различитим световима.

На Западу су шездесетосмаши одједном почели да постављају родитељима питања о њиховој улози у националсоцијализму.

Појмови као што су "нација" или "отаџбина" су почели да важе као превазиђени и снобовски – интернационализам је постао популаран.

Европска унија је нудила пут из потиснутих питања о националној кривици. Рођаци у Источној Немачкој су у сивој свакодневици своје диктатуре живели негде далеко...

Петина западних Немаца никада није посетило источну Немачку 

А онда је дошла револуција 1989, пад Зида, и годину дана касније и поновно уједињење Немачке. Но, када је еуфорија прошла, исток земље је изгубио на значају. Ни данас 20 одсто западних Немаца још никада није посетило источну Немачку!

После "заокрета", како је такође звана револуција из 1989, са Запада су потекле стотине милијарди за обнову сиромашног истока.

Но, заокрет је за многе источне Немце значио пре свега незапосленост – сваки други је изгубио посао. Запад који су постали, Запад који је некада у пакетима са робом тако лепо мирисао и изгледао као рај, показао се као сурово конкурентско друштво. Идеална слика је брзо избледела.

Они који нису могли, или нису хтели, да држе корак, повукли су се и почели да улепшавају сећања на ДДР.

И политичке странке су изгубиле интерес за унутарнемачко срастање. Јесте, поносно су представљени економски подаци према којима се напредовало – што је било и тачно.

Но, нико се није усуђивао да озбиљно покрене дебату о времену револуције и његовим губитницима.

На Западу многи нису хтели да слушају о томе и звали су своје браће и сестре у источној Немачкој "кукумавкама", говорећи им да коначно треба да престану са негативним причама.

Преко ноћи у другој држави 

При томе су источни Немци хтели да говоре о томе како су се осећали када су се такорећи преко ноћи пробудили у другој држави са непознатим правилима и законима. Напослетку, ДДР је 3. октобра 1990. приступила Савезној Републици Немачкој – њихова држава је, дакле, нестала.

Обе генерације – и она која је живела за време градње Зида и она која је славила његов пад – много су доживеле и много пропатиле. Има ствари са којима се ни једни ни други још нису суочили. А такве ствари не могу једноставно да нестану, већ се преносе на следеће генерације.

Десничарска Алтернатива за Немачку је уочила тај принцип и искористила га за себе.

"Доврши политички заокрет!", био је њен централни слоган на покрајинским изборима у источној Немачкој. Позивање на 1989. је очито успело, јер је АфД постигла рекордан успех – и то баш међу младима.

Уједињење и историја политичког заокрета још нису завршени. Оно о чему родитељи и њихови родитељи још нису хтели или могли да говоре биће тема за њихову децу и унуке. Начин на који ће се суочити са тим наслеђем биће одлучујући за будући суживот источних и западних Немаца.

Мирна револуција и поновно уједињење су били и остали срећни моменти за Немце. Та прича мора да се приповеда даље.

С друге стране, потребне су храброст и политичка воља да се говори о проблемима у времену заокрета. Била би штета да се то поглавље историје препусти онима који хоће да га инструментализују у политичкој борби. Исток и Запад не смеју више никада дозволити да их раздвоје!

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво