Источна Немачка ускоро бира, влада Ангеле Меркел могла би да падне

Врело лето у Немачкој ових дана ће се усијати и политички – првог септембра су покрајински избори у Саксонији и Бранденбургу на истоку земље. Месец дана касније бира се у Тирингији, такође покрајини која је некада била у саставу Источне Немачке.

Исход неће рећи само ко ће владати тим покрајинама у наредних пет година, већ би могао да има далекосежне последице по дешавања у политичком Берлину.

1. Десничарска Алтернатива за Немачку побеђује?

Јачање деснице у виду Алтернативе за Немачку (АфД) не може се назвати источнонемачким феноменом – они су у међувремену заступљени у свим покрајинским парламентима широм земље. Па ипак највећу подршку имају на истоку, где су њихови покрајински руководиоци посебно тврди на речима и посебно екстремни.

Док на нивоу целе Немачке АфД у анкетама има око 14 одсто подршке, у Саксонији има изгледа да освоји 25 одсто, а у Бранденбургу 21 одсто гласова – тиме би могли да постану најјача странка. То би биле њихове прве победе, а и први пут да од Другог светског рата у некој немачкој покрајини екстремни десничари заврше као најјача странка.

Истраживања показују да је међу бирачима на Истоку главна тема према којој се опредељују – миграција, односно избегличка криза.

2. Левица на раскрсници

Тирингија тренутно у виду Бода Рамелова има првог и јединог левичарског премијера у историји. Левица је од уједињења традиционално јака на истоку што није ни чудо - то су делом наследници некадашње режимске партије ДДР.

Међутим, нису унутарстраначке препирке једино што мучи Левицу. Показало се да, као партија протеста против "естаблишмента", Левица окупља и бираче којима није проблем да претрче крајњој десници.

3. Да ли Зелени могу да напредују?

Исток Немачке увек је био тежак терен за Зелене који су привлачили боље образоване и богатије бираче из урбаних средина. Посебно им је тешко у Саксонији и Бранденбургу, традиционално рударским покрајинама - Зелени се пак залажу за обновљиву енергију.

Раније су се Зелени често мучили да прескоче изборни праг од пет одсто, али сада то неће бити случај. Јер Зелени су на савезном нивоу јачи него икад, одлично су прошли и на европским изборима у мају. Део објашњења лежи у томе што су се профилисали као анти-АфД посебно када се ради о миграцији. Такође, борба против климатских промена све више заокупља и јавно мњење, а Зелени су у томе пионири.

Врло је могуће да ће резултат Зелених бити таман такав да буду језичак на ваги и да свакако учествују у власти.

4. Шта избори значе за Владу Ангеле Меркел?

Свашта. Најпре, њени Демохришћани посрћу док су коалициони партнери Социјалдемократе у таквој дистопији да је врло могуће да ове јесени раскину владајућу коалицију. Бранденбург је традиционално упориште Социјалдемократа, а Саксонија Конзервативаца – ако тамо те партије прођу лоше, биће то још један доказ да нешто мора да се мења.

Обе некада дивовске странке су најавиле да ће половином октобра проценити рад владајуће коалиције. Уколико дођу до закључка да треба да прекину сарадњу, постоји могућност да се Немачка први пут окуша у мањинској влади коју би и даље водила Меркел до редовних избора 2021. године.

5. Који је исход вероватан?

Због јачања АфД у поменутим покрајинама математика највероватније неће дозволити да се формирају коалиције само две странке – биће потребно три или четири. Са десничарима за сада нико не жели да сарађује, а Демохришћани имају проблем да сарађују и са Левицом.

Коалиције са много чланица миришу на нестабилност, на експеримент – нешто од чега Немци зазиру у политичком животу. Три источне покрајине заједно броје само десет одсто популације, али ови избори ће занимати целу нацију.