Хостел Северне Кореје у срцу Берлина

Улица Глинкаштрасе је у самом срцу Берлина. Све је ту, на пар корака – Бранденбуршка капија, булевар Унтер ден Линден, трг Жендарменмаркт... У тој четврти хотелска соба кошта бар 100 евра за ноћ. Али у "Сити хостелу Берлин" у тој улици соба се може добити и за 17 евра. Наравно да многи, нарочито млади гости, желе тамо да одседну – иако је јасно да тај хостел и није претерано луксузан.

Мало ко уопште зна разлог зашто је тамо смештај тако јефтин, јер је објашњење и компликовано, па и бизарно – та зграда је заправо у власништву амбасаде Народне Републике Северне Кореје. Тако добар положај је за нову зграду амбасаде Северна Кореја добила још у доба братске социјалистичке Источне Немачке почетком седамдесетих.

Амбасада је, иначе, била затворена након уједињења Немачке и тек од 2001. је и Савезна Република Немачка успоставила дипломатске односе са Северном Корејом.

Севернокорејске дипломате су се вратиле у Берлин, али посла једва да има. Мало је званичних гостију из Северне Кореје који бивају позвани у Немачку, а и други билатерални односи готово и да не постоје. Зграда је била превелика за амбасаду и зато је део изнајмљен једној фирми која је тамо отворила хостел.

Само понеко се зачуди због заставе

И заправо тек сада читава прича постаје заиста вредна рубрике "веровали или не". У почетку је Северна Кореја лепо зарађивала изнајмљивањем дела зграде – 38.000 евра месечно. Али, онда су уследиле економске санкције Уједињених нација због атомског програма, а дошле су и смернице Европске уније којима се забрањује пословање са том комунистичком државом.

Предузеће које води хотел тврди да и даље плаћа за изнајмљивање, али да новац одлази на рачун који је због свега тога блокиран. Тешко је, међутим, рећи да ли тај новац ипак "цури" у Пјонгјанг.

Гости о свему томе по правилу појма немају. "Стварно? Па то је немогуће. То значи да мој новац који ту плаћам одлази у амбасаду Северне Кореје? Па то је лудило!", каже један млади Енглез који је управо стигао у хостел. Један други гост је бар приметио да је непосредно уз улаз у хостел и амбасада Северне Кореје.

А то је у ствари тешко превидети – ту се вијори велика застава комунистичке државе, на улазу је велики натпис од месинга на оба језика, а поред је и стаклени излог који је тренутно украшен фотографијом диктатора Ким Џонг Уна док се рукује са руским председником Владимиром Путином.

Стенице су битније од резолуције УН

Велика већина гостију је тај хостел изабрала јер је веома јефтин. Додуше неки, кад сазнају ко је власник зграде, кажу да би можда другачије одлучили. Али ако се погледају коментари гостију хостела на интернету, онда је ту главна тема искуство да у креветима има и стеница. Само је пар прилога гостију који се чуде јер им је допрло до ушију да "изгледа да тај хостел припада Северној Кореји".

Наравно, не само због међународних одредби, тај је хостел трн у оку и званичној Немачкој. Очигледно је извршен дипломатски притисак који је довео чак до тога да је прошле године амбасада Северне Кореје отказала уговор о најму хотелском предузећу и чак затражила судски налог за исељење.

Али, да би тај налог уопште могао да буде спроведен, амбасада би требало да плати судске трошкове. А то она не чини. Зато што нема новца? Или зато што и даље зарађује на хостелу?

Том Шрајбер (СПД) је посланик у скупштини града-покрајине Берлин из округа Трептов-Кепеник и не може да верује да ту ништа не може да се учини. "Зачуђујуће је то како власник и хотелска фирма не желе да пронађу решење и да у основи и даље профитирају од тога", каже берлински политичар.

Тај социјалдемократа заправо нема никаквих додира са Северном Корејом, али су му још пре две године његови сарадници указали на ту апсурдну ситуацију. "Без обзира колико је бизарна већ и сама чињеница да ту у центру Берлина амбасада Северне Кореје држи и сопствени хостел, показује да се ту мора држати реда. И да тај случај у овом облику мора бити окончан", додаје Шрајбер.

"Вршимо притисак"

То питање Дојче веле је поставио и на редовним конференцијама за новинаре немачког Министарства спољних послова. Портпаролка министарства Марија Адебар је, након питања, прво морала да се посаветује са својим сарадницима – ипак то је питање и међународних односа са Северном Корејом.

Али након пар минута стиже заиста дипломатски одговор – да, и даље је интерес СР Немачке да тај хостел буде затворен. "Ми у МВП делујемо у том смеру и такође вршимо притисак да се спроведу постојеће правне одлуке. Али процедура предвиђа да се судски захтев за исељењем може уручити тек након што се подмире судски трошкови. А то се још није догодило", навела је портпаролка министарства.

Желимо да знамо какав то притисак врши Немачка. С ким се тачно преговара? Другим речима, с којим то представником државе која је под међународним санкцијама Немачка уопште води разговоре? На то питање портпаролка министарства не жели да пружи одговор.

Берлину и Немачкој једино може да буде утеха што ово нипошто није усамљен случај да неко дипломатско представништво Северне Кореје у иностранству покушава да заради нешто и "са стране".

Америчка ТВ станица Си-Ен-Ен је, након дугог истраживања, открила да амбасада Северне Кореје у Мозамбику заправо стоји иза читаве мреже фирми које се баве шверцом свега и свачега, између осталог и противваздушним ракетним системима и радарским постројењима.

Њујорк тајмс је јавио да амбасада те азијске земље у Софији изнајмљује своју дворану за приватне свечаности, на пример за свадбе и рођендане. Медији јављају и да је адреса амбасаде Северне Кореје у Варшави уједно и званична адреса четрдесетак различитих фирми. Колико их заиста постоји и чиме се баве, то није баш јасно. И то су само неки примери од многих.

Снађи се, друже!

Британски лист Телеграф открива још један разлог зашто је то тако – многа од четрдесетак дипломатских представништва Северне Кореје у свету су из Пјонгјанга добила налог да се сналазе како знају и умеју, јер им из домовине неће стизати никакав новац за трошкове.

Поврх тога, на тај начин Северна Кореја долази до драгоцених девиза. Једино је сигурно да све такве пословне активности крше санкције Уједињених нација.

Посланик из Берлина Шрајбер свакако жели да оконча ту причу. Намерава да доведе све учеснике за један сто како би се координисало затварање хостела.

До тада, "Сити хостел Берлин" ће остати јединствен. Чак и стенице се, додуше ретко, ипак могу пронаћи и у другим хостелима. Али да спавањем у хостелу упадате у читаву мрежу међународних односа и сплетки, с тако нечим се не може похвалити ни најлуксузнији хотел Берлина.