СБ УН иза затворених врата о Кашмиру, шта се чуло на седници

Кад се 1947. Британија повукла из својих колонија званих Британска Индија, под притиском Муслиманске лиге одлучено је да се створи не једна, већ две државе: Индија и Пакистан.

Када су прављене оквирне границе, одлучено је да неке полуаутономне области могу саме да одлуче о својој судбини. Најдуже су одлучивале три кнежевине, међу које спада и Кашмир.

Индија и Пакистан су око Кашмира ратовале од 1948. па све до 1972. године, када је Индија вратила Пакистану одузете територије, а Кашмир подељен на Пакистански и Индијски, са аутономијом.

Сада подељени Кашмир у целини потражују и Индија и Пакистан.

Побуњеници се деценијама боре против владавине Њу Делхија у делу под контролом Индије, а према истраживањима већина становника Кашмира жели или независност или спајање са Пакистаном.

Зато је одлука Индије да укине специјални статус свог дела Кашмира изазвала бурне реакције.

Представница Пакистана у УН Малиха Лоди рекла је да се на седници СБ чуо глас напаћених становника Кашмира.

"Овај састанак је доказ да међународна заједница ситуацију прихвата као сукоб и потврђује ваљаност резолуције Уједињених нација о окупираним државама Џаму и Кашмир. Било је покушаја да се спречи одржавање ове седнице", навела је Лоди.

Сајед Абахрудин, амбасадор Индије при УН, истакао је да је позиција те земље поштовање устава, и да нема никаквих међународних последица, већ је то искључиво унутрашња ствар.

"Наша влада је недавно донела кораке којима осигурава добро управљање и економски развој наших грађана у Џамуу и Кашмиру", рекао је Абахрудин.

У индијском делу Кашмира на снази је непрекидан, 24-часовни полицијски час.

Све телефонске везе и интернет су искључени. Снажну дипломатску иницијативу да се ситуација смири преводи Кина, јер су у деценијама од последњих сукоба и Пакистан и Индија постале нуклеарне силе.