Зашто кинески дисидент бежи и из Немачке

Дочекан је безмало као национални херој. Не само што је промптно добио визу у немачкој амбасади у Пекингу, већ је одмах по доласку у Берлин добио једну некадашњу импозантну пивару у источном Берлину за свој уметнички атеље. Берлинска академија уметности му је одмах понудила место гостујућег професора. Немци су се тискали да виде свако његово дело. Да прочитају сваки његов интервју. Да глорификују свако његово дело или коментар. А онда је уследио – шок!

После четири године добровољног изгнанства из родне Кине, сликар, скулптор, кустос, фотограф, архитекта и активиста за људска права Ај Вејевеј најавио је да одлази из Берлина. И то не тек тако, већ уз поприличне критике на рачун Немаца и Немачке.

У разговору за Велт, он је као разлог за одлазак из Немачке навео то да Немачка није отворено друштво, да је сувише усмерена на себе и да се и даље у њој осећа као странац.

"Напуштам Немачку. Овој земљи нисам потребан, јер је сувише усмерена на себе", резигнирано је изјавио Ај у интервјуу поводом велике ретроспективне изложбе под називом "Где је револуција?" у Диселдорфу.

"Ово је друштво које жели да буде отворено, али пре свега само себе штити. Немачка култура је толико јака да суштински не прихвата остале идеје и аргументе. Нема простора за отворене дебате, нема поштовања за гласове која одскачу (од доминатног мишљења)".

Од ситних проблема до потпуне нетрпељивости

Колико је Ај разочаран у Немачку можда најбоље сведочи то да због неких ситуација које је доживео Немачку пореди са родном Кином и кинеским системом. Наводећи примере зашто одлази, он је навео то да су га таксисти у Берлину неколико пута избацивали из возила, од тога једном само зато што је отворио прозор због прејаког мириса парфимисаног освеживача у аутомобилу.

Како каже, ове случајеве је пријавио комисији за борбу против дискриминације, али је увек добијао одговор да није у питању дискриминација као прекршајно дело, већ да су по среди "културолошке разлике".

"То мени звучи као када кинеска влада оправдава своја кршења људских права 'културолошким разликама' у односу на Запад", рекао је Ај, додајући су његова породица и он радо овде живели, али да упркос томе напушта Берлин.

Овај његов иступ изазвао је бурне реакције, како међу такозваним органским Немцима како се неретко у Немачкој називају они који немају мигрантско порекло, тако и међу онима који имају усељеничко порекло, а чине безмало четвртину становништва Немачке.

У Кини преступник, у Немачкој звезда

Ај Вејевеј је светску славу, али и наклоност немачке елите, стекао не само својом концептуалном уметношћу и филмовима, већ и жестоком критиком кинеског друштва коју је неретко преточавао управо у своја дела.

Немачка публика се и даље сећа како је спољни зид музеја у Минхену у којем се одржавала његова изложба посвећена погибији више од 80.000 погинулих у земљотресу у Сечуану 2008. године, "преобукао" са 9.000 ранаца на којима је стајао текст:"Живели су срећно седам година..."

Када су га кинеске власти ухапсиле и држале три месеца у затвору због оптужби да је починио порески прекршај, као и потоње трогодишње онемогућавање да изађе из Кине, само су од њега направиле уметничко-политичку звезду у Немачкој. Када су му кинеске власти 2015. вратиле пасош и могућиле да напусти Кину, немачку визу је добио промптно и у Берлину дочекан као поп звезда.

И док су немачки добри познаваоци Кине и кинеске уметности преносили да многи Кинези не могу да схвате фаму која се у Европи диже око Аја, Немачка је била пресрећна да га угости. Публици у Немачкој се свидео Ајов политички концепт уметности, не обазирујући се на поједине критике које су указивале да он у односу на друге кинеске уметнике само „најбоље уме да се прода".

Ни немачки кустоси, који познају кинеску сцену, нису успевали да смање фаму око Аја тиме што су истицали да се фокусом на само једном уметнику заправо ствара погрешна слика о савременој кинеској уметности.

Конзервативност – критика Кине и Немачке из сличних разлога

Шок је уследио када се оштрица Ајове критике усмерила и ка Немачкој. Истини за вољу, његова критика делом је осветлила неке аспекте живота у Немачкој, али је у многоме и показала и то како Ај сагледава отворено друштво и различитости.

Најпре, намеће се утисак да је Ај очекивао да ће доласком у Немачку обрести у веома либералном друштву, бар онако како је он доживео Америку у којој је живео између 1981. и 1993. године када се дружио са Ендијем Ворхолом и Аленом Гинсбергом.

Упркос томе што Берлин данас јесте стециште либералних уметника са свих страна света и јесте један од најлибералнијих градова у Немачкој, историја овог града као и свеукупна немачка култура, традиција и историја чине га знатно другачијим од Њујорка. Нарочито Њујорка сагледаног кроз наочаре либералне уметничке сцене.

Супротно очекивањима многих који се доселе у најјачу европску економију, Немачка је можда једна од најтрадиционалниих земаља Запада, која је протеклих деценија најспорије прихватала либералне вредности које се односе унутар друштва.

Тако је Немачка увек била међу последњима на листи западних земаља које су декриминализовале хомосексуалне односе, прихватиле истополне заједнице и бракове, право на абортус, силовање у браку одредиле као кривично дело или дале женама подједнака права са мушкарцима која се тичу породице и рада.

Колико пре коју деценију у деловима тада Западне Немачке, жене, да би се запослиле, морале су да имају одобрења својих супружника, а очекивало се да одустане од своје каријере све док им деца не заврше бар основну школу.

Да је цео систем то од њих очекивао можда најбоље говори то да су до су вртићи радили двократно јер се очекивало да мајке своју децу воде сопственој кући на ручак. Штавише, и данас не тако мали број вртића ради тек до 15 часова, јер се очекује да мајка ради скраћено радно време.

Потом, примера ради, формално-правно абортус је у Немачкој и даље нелегалан, али може да се спроведе по строгим условима. Уз то, гинеколошким лекарским праксама је забрањено да на својим интернет презентацијама уопште објаве да је у њиховим ординацијама могуће урадити побачај.

Осим тога, католичка и евангилистичка црква имају безмало статус државних цркава у Немачкој, а однос државе и цркве се можда најбоље види у томе да пореске власти за ове цркве убирају црквени порез од верника. Када се томе дода да конзервативнијим ставовима доприноси и велики део досељеника, очигледно је да је Немачка знатно конзервативније друштво него, на пример, суседна Холандија.

Немци и тешко склапање пријатељстава

Немци јесу поносни на своју културу, али многи ће рећи да је заправо не штите довољно, колико год Ај мислио супротно.

Ипак, његов коментар да Немачка није отворено друштво подстакао је многе усељенике у Немачкој да прокоментаришу да после много година живота у Немачкој нису успели да "пробију баријере" и да се не осећају увек "прихваћено". Немали број њих ће рећи како их нека немачка породица никад није позвала на вечеру у свој дом или да не успевају да са Немцима склопе пријатељство.

Међутим, ту су често по среди заиста те фамозне културолошке разлике. Наиме, добар део Немаца тешко стиче нове пријатеље, изузев током школовања и делом на послу, а пријатељством обично сматра оно што би просечан Србин назвао познанством.

Немац ће радије отићи са пријатељима на ручак или вечеру у ресторан него што ће их угостити у сопственом дому. Наравно, око тог ручка или вечере ће се договорити некад и недељама раније, а спонтано свраћање у посету је незамисливо.

Постоје наравно изузеци, али суштински недостатак ове спонтаности у односима недостаје многим усељеницима у Немачкој. Немцима, пак, то је њихов начин живота и сасвим су срећни с њим.

Да ли је немачко друштво отворено? 

Ипак, то не значи да немачко друштво није у доброј мери отворено. Али, постоје и проблеми. Па су тако поједини крајеви Немачке конзервативнији или затворенији за новине и дошљаке, али и у овим отворенијим није искључена дискриминација, расистички коментар или знаци нетрпељивости.

Додуше, свако би прво морао да се запита какав је степен дискриминације према странцима у земљи из које је дошао или како би у његовој или њеној земљи становништво прихватило да у пет деценија удео миграната у становништву порасте са нуле на 25 одсто. Све су то изазови са којим се Немачка суочава у настојању да буде отворено друштво.

А када је у питању Берлин и Ајова искуства са таксистима, чини се евидентно да кинески дисидент није схватио да Берлин није само либерална уметничка сцена левих политичких убеђења. 

Берлин чини и пргави пруски менталитет, који Берлинце некад чини грубим према туристима и странцима. Берлин су и ксенофобне групе у солитерима на истоку Берлина. Берлин су и Арапи који нападају Јевреје. Берлин су и активисти који помажу бескућницима, избеглицама и свим угроженима. Берлин је и пијаца у Нојкелну на којој се мешају мириси Азије, Африке и Европе.

Берлин су и групе дилера који крстаре Герлицер парком у Кројцбергу, али и породични крајеви препуни деце на игралиштима направљеним као из бајке. Једноставно, Берлин није безгрешан. Берлин су и проблеми, које је, између осталог, донела и чињеница да је за протеклу деценију примио толико новопридошлица да је са величине Београда нарастао на град од више од 3,8 милиона душа.

Осврћући се на Ајове критике, поједини немачки коментатори су приметили да је Берлин такав да је у њему најбоље избегавати силеџије из којих кипти тестостерон, потом ђубретаре, продавце рибе, али и таксисте.

Таксисти важе за оне који се не либе да подвикну и да се грубо или масно нашале. Па тако један од берлинских угледних новинара препричава како је скоро био у таксију у којем је таксиста псовао хипстера на електричном тротинету, коју му је пресекао пут, речима "Направићу од тих твојих наочара контактна сочива".

Цензура филмова због могућег затезања политичких односа

Ипак, чини се да је кинеског уметника највише погодило то што немачки политичари, па и културне институције нису спремни да слепо следе његову критику кршења људских права у Кини.

Напротив, показали су да су спремни да праве компромис са одређеним идеалима, уколико процене да је то у њиховом интересу. Па је тако Ај у фебруару оптужио руководство Берлинала зато што је из филма "Берлин, волим те", који је сада у немачким биоскопима, избацило делове које је он снимио.

Осим тога, овај светски значајан фестивал је избегао или одбио да прикаже неколико филмова и документараца кинеских аутора, који су били критични према кинеској власти. Како тврде поједини кинески уметници који живе у Берлину, сви кинески филмови приказани на овогодишњем Берлиналу имали су својеврсно одобрење власти у Пекингу.

Настојање Берлина да не затеже односе са Пекингом и угрози сопствене економске интересе чини се евидентно.

Након судара кинеског идеализма и немачког дипломатско-економског реализма, како ствари стоје, Ај Вејвеј ће се преселити у Њујорк у потрази за земљом у којој се неће осећати као странац. И у нади да га таксиста неће избацити из возила.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво