Због чега је већ недељама стотине хиљада људи на улицама Хонгконга?

Демонстранти сматрају да закон о изручењу осумњичених у Кину представља јачање кинеске контроле и ограничавање грађанских слобода у специјалној административној области Хонгконг, али и да не би имали правично суђење.

Иако је председница владе Хонгконга Кери Лам објавила обуставу рада на поменутом закону на неодређено, протести су настављени, а захтева се потпуно повлачење предлога закона.

Историјат, од британске колоније до кинеског региона 

Хонгконг је био британска колонија више од 150 година. Острво Хонгконг је припало Великој Британији после Првог опијумског рата 1842. године. Касније је Кина Британцима уступила и остатак Хонгконга — Нове територије — на 99 година.

Хонгконг је постао прометна лука за трговање, а економија је започела педесетих година прошлог века, пошто је постала производни центар.

Територија је такође била популарна међу мигрантима и дисидентима који беже од нестабилности, сиромаштва или прогона у континенталној Кини.

Почетком осамдесетих година 20. века, када се приближавао крај рока за уступање Хонгконга Британији, почели су разговори о будућности Хонгконга.

Комунистичка влада у Кини је тврдила да цео Хонгконг треба да се врати под кинеску власт.

Британија и Кина постигле су споразум 1984. године о томе да ће се Хонгконг вратити под оквире Кине 1997. године по принципу "једна земља, два система".

То је значило да ће Хонгконг, иако постаје део једне земље, наредних 50 година уживати "висок степен аутономије, осим у спољним и одбрамбеним пословима".

Као резултат тог споразума, Хонгконг има свој правни систем и границе, а права су заштићена, укључујући слободу окупљања и слободу говора.

Профил демонстраната: Mлади, образовани, мрзе полицију

Истраживачи са четири хонконшка универзитета спровели су истраживање тако што су интервјуисали демонстранте током 12 протеста, укључујући масовне скупове, али и "мобилне" и "статичке" протесте, пренео је хрватски портал Индекс.

Установљено је да мушкарци чине 54 одсто учесника, а жене 46 одсто. Од 6.688 испитаника, чак 77 одсто има високо образовање, а 21 одсто средње.

Најзаступљенији међу демонстрантима били су млади — од 20 до 29 година (49 одсто). Следе тридесетогодишњаци (између 30 и 39 година, 19 одсто), те млађи од 20 година (11 одсто). Старијих од 40 година је 16 процената.

Половина демонстраната сматра себе припадницима средње класе, док је 41 одсто рекло да су на друштвеној лествици "одоздо према горе".

На питање шта их је мотивисало да учествују у демократском покрету, 87 испитаника одговорило је да желе повлачење предлога закона о изручивању, 95 је незадовољно начином на који је полиција деловала током протеста, а 92 одсто учесника протеста позвало је на оснивање независног комитета за истрагу полицијског насиља.

Иако је већина становништва у Хонгконгу етнички кинеско, они се не идентификују као Кинези.

Анкете са универзитета у Хонгконгу показују да се већина људи идентификује као "Хонгконгери" — само 11 процената себе би назвало "Кинезима", док 71 oдсто људи каже да се не осећа поносно што су кинески држављани.

Разлика је посебно изражена код младих.

"Што су испитаници млађи, то је мања вероватноћа да се осећају поносним што постају национални држављани Кине, а и негативнији су према политикама централне владе о Хонгконгу", наводи се у истраживању универзитета.

Реакције западних земаља, позив за мирно решење

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је потребно наћи мирно решење за ситуацију у Хонгконгу.

"Мора се учинити све да би се спречило насиље и решење пронашло дијалогом", рекла је Меркелова новинарима, преноси АП.

Према њеним речима, дијалог би требало да се води на основу основног закона о Хонгконгу из 1997. године, који становницима гарантује веће слободе.

"Права, укључујући слободу мишљења и владавину права, имају дугу традицију у Хонгконгу", рекла је немачка канцеларка.

Француски министар иностраних послова Жан-Ив ле Дријан позвао је власти Хонгконга да наставе разговоре с демонстрантима, како би се нашло мирно решење за садашњу кризу.

"Позивам све стране, пре свега власти Хонгконга, да наставе дијалог како би се нашло мирно решење за кризу и спречила ескалација насиља", навео је Ле Дријан у саопштењу.

Амерички Стејт департмент је издао упозорење у вези путовања у Хонгконг, позивајући на "повећан опрез због грађанских немира".

Авионски саобраћај је настављен на хонконшком аеродрому који је био затворен два дана након што су га демонстранти заузели.