Кашмир – "црна тачка" јужне Азије

Власти у пакистанском делу Кашмира упозориле су на ризик од избијања рата између две нуклеарне силе, које су се од 1947. године три пута сукобиле око статуса Кашмира. Светска организација је обе стране позвала на уздржаност.

У последње три деценије насиље у држави Џаму и Кашмир – однело је 47.000 живота. Сада поново прети да ескалира, јер је Њу Делхи укинуо аутономију индијском делу Кашмира са већинским муслиманским становништвом, како би га припојио хиндуистичкој Индији.

Одлука је донета председничким указом о укидању члана 370, уставне одредбе која гарантује специјални статус Кашмира договорене пре више деценија.

У том региону у прекиду су интернет и телефонске везе, а поједини локални политичари завршили су у кућном притвору. Опозиција тврди да је реч о преврату.

Пакистан, који контролише трећину Кашмира, тврди да је реч о окупацији и најављује дипломатску борбу.

"Ако Индија направи погрешан корак, пакистанска војска ће се борити против ње. Индија ће платити за оно што ради Кашмиру последње 72 године", истиче Раџа Фарук Хаидер, премијер пакистанског дела Кашмира.

Пакистански председник Ариф Алви сазвао је за данас хитну седницу парламента.

Кашмир, који има већинску муслиманску популацију, одавно је камен спотицања између Индије и Пакистана, будући да обе земље полажу право на ту територију.

Напетости су нарочито ескалирале од петка, када су локални индијски званичници у Кашмиру издали упозорење због могућег напада екстремистичких група са седиштем у Пакистану. Пакистан је одбацио те тврдње, али хиљаде индијских туриста, ходочасника и радника напустилo je регион у паници.

Кашмир се налази на западном делу Хималајског масива и на 1.700 метара надморске висине, у граничном појасу Индије, Пакистана и Кине. Тако је и подељен, али због непризнавања, остао је спорна област.

Након стицања независности Индије 1947. године, под притиском Муслиманске лиге одлучено је да се створи и Пакистан, а појединим полуаутономним областима остављено је да саме одлуче о својој судбини.

Кашмир је био кнежевина са већинским муслиманским становништвом, чији је владар био хиндуиста. Када су северну границу Кашмира прешла наоружана муслиманска племена, за махараџу је то била инвазија и позвао је Индију у помоћ. Убрзо је потписан документ о прикључењу Кашмира Индији, а индијска војска је дошла на територију Кашмира.

Пакистан је протестовао против тога и до данас није признао Кашмир за део Индије. Наредне, 1948. године, установљена је линија прекида ватре која је поделила Кашмир на северну пакистанску и јужну индијску половину.