Рекордан број избеглих и расељених у 2018. години

Од избеглица из Централне Америке, које желе да уђу у Сједињене Државе, четири милиона расељених због кризе у Венецуели, миграната који Медитеранском рутом покушавају да допру до Европе, до Рохиња муслимана који су под присилом напустили Мјанмар. То је реалност за коју међународна заједница још нема право решење. Највише је оних који беже од рата и прогона.

"Избеглице смо већ две године. Не свиђа нам се овакав живот и желимо да се вратимо у Мјанмар, али тражимо своја грађанска права, слободу кретања и вероисповести", каже Џамила Хатун, избеглица из Мјанмара.

Подаци из годишњег извештаја УНХЦР "Глобални трендови", показују да је 70,8 милиона људи у свету присилно расељено, двоструко више него пре 20 година.

"Кључни фактор који тера људе у избеглиштво је конфликт. Људи се, такође, данас много лакше крећу, па одлазе из економских разлога, али и због климатских промена, природних катастрофа", истиче Филипо Гранди, комесар Уједињених нација за избеглице.

Више од 41 милион људи расељен је у својим земљама.

"Учестало је мишљење да велика избегличка криза погађа богате земље, али је то погрешно. Статистика каже да је то, пре свега, криза сиромашних и земаља у развоју. Између 80 и 90 одсто избеглица у свету није нашло уточиште у богатим државама, каже Филипо Гранди, високи комесар Уједињених нација за избеглице.

У Србији је у последњих 12 месеци око 1.500 угрожених избегличких породица добило стамбено решење, али се положај 16.600 интерно расељених породица није значајно поправио, наводи УНХЦР.

Истиче се, међутим, да је спровођењем новог Закона о азилу и привременој заштити порастао број особа којима је одобрен избеглички статус, међу њима деце – избеглица без родитељске пратње.