Сирија после пораза ИД: Босански лонац на Блиском истоку

Стојичић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да се сукоби дешавају у таласима и да се пажња јавности привуче када трају неке велике офанзиве, а потом се ситуација смири и сви забораве на то.

Рекао је да сукоби зависе од више фактора, званичне сирисјке армије, џихадиста и исламских радикалних група које су углавном смештене у Идлибу, али и од "спавача" којих има и у Сирији и у Ираку.

"Има једна ствар коју ми не знамо, коју осуђујемо, али за огроман број цивила који живе у пустињи они су за њих добри. Они су велики симпатизери Исламске државе и уопште свих тих џихадистичких покрета", навео је Стојичић.

Истиче да у Сирији постоје разни велики интереси. 

"То је један босански лонац на Блиском истоку. Ми знамо како се то дешавало код нас, колико је цела та прича компликована", истакао је Стојичић.

Како каже, мало се питају људи који су тамо а више су то интереси  земаља као што су САД, Русија, Турска, Саудијска Арабија коју су Американци изабрали за главног партнера на Блиском истоку. 

"До неког смиривања ситуације неће доћи док се велике газде не договоре а интереси су им потпуно супротни", објашњава Стојичић.   

Додаје да ће до некаквог мира доћи али тек за пар година јер то сада не може да се деси. 

Какво ће бити друштво након ИД? 

Говорећи о свом раду на терену, Стојичић је рекао да прилази близу сукоба уз помоћ локалних људи који знају терен и језик. Пошто је он базиран у Истанбулу, потребно му је да проведе десетак дана у Сирији да би имао доста снимака. 

Поред дневних извештаја, Стојичић је ангажован и на документарним формама. Тренутно обрађује теме обнове после рата и начином на који ће бити дефинисано друштво након Исламске државе.  

У том конктексту каже да су жене џихадиста изузетно опасне.  

"Са свим мајкама са којима причате, оне покажу прст и кажу – 'један је бог, то је мој бог, наша је обавеза да подигнемо нове генрације деце која ће бити јачи и већи борци од њихових очева'", рекао је Стојичић и објаснио да је реч о пар хиљада жена и деце у посебним камповима. 

Каже да су очеви те деце расути по арапском свету, да део њих чека суђење а део је у логорима у Ираку и Сирији. 

Страх од повратка џихадиста 

Говорећи о искуствима из Раке и Мосула, Стојичић је рекао да нико од тамошњих људи неће јавно да говори јер се плаше да ће се џихадисти вратити.  

Када је реч о суђењу, Стојичић каже да Французи, Немци, Белгијанци, Руси и Ујгури неће да приме назад џихадисте. Истиче да је Ирак пристао на формирање међународног суда али да неће да чека и да је ирачки суд већ почео са суђењима. 

Међутим, када је 11 француских држављана осуђено на смртну казну буниле су невладине организације из те земље и цела ствар је блокирана а међународни суд ће једног дана морати да се направи.  

Стојичић је говорио и о значају сиријске престонице Дамаска за цео арапски свет. Каже да је град који се некада звао Шам био најбољи базар и да су чак и богате породице из залива долазиле у Дамаск да ту купују.