Резултати гласања за ЕП по државама

Две највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и социјалдемократе, иако су изгубиле одређени број мандата, и даље остају најбројније у ЕП, уз значајан раст Зелених и либералдемократа, показују резултати европских избора.

Пројекција расподеле места у новом сазиву Европског парламента говори да је Европска народна партија добила 180 места, социјалисти и демократе 146, Алијанса либерала и демократе плус три националне партије 109, Зелени 69, Европски конзервативци и реформисти 59, Европа нација и слобода (Салвинијева алијанса) 58, Европа слободе и директне демократије (Покрет 5 звездица + партија за Брегзит) 54, Европска уједињена левица//Нордијска зелена левица 39, независни парламентарци осам и други 29. 

Гласало је 50,8 одсто бирача, што је највећа излазност у последње две деценије и скок од осам одсто у односу на излазност из 2014. године.

Излазност је највиша била у Белгији, Ликсембургу, где је изашло више од 80 одсто бирача. Висока излазност забележена је и у Данској, Шпанији, Немачкој и Грчкој, док је највише апстинената било у Словачкој, Чешкој, Словенији и Хрватској, где је на биралишта изашло мање од 30 одсто уписаних бирача.

У Немачкој је највише гласова освојила коалиција Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније са готово 29 одсто, следе Зелени са 20,5 одсто и Социјалдемократска партија са 15,8 одсто освојених гласова. Десничарска Алтернатива за Немачку освојила је нешто воше од десет одсто.

Слика у Италији у први план је бацила странку министра унутрашњих послова Матеа Салвинија која би са 28 европосланика требало да буде једна од странака која ће имати највише посланика у Европском парламенту. Лига је, наиме, освојила 34,29 одсто гласова, Демократска партија успела је да се увуче између две странке владајуће коалиције и освоји 22,72 одсто, а тек трећепласиран је Покрет пет звездица са 17,06 одсто гласова.

У Великој Британији партија Брегзит Најџела Фаража однела је победу на европским изборима, док су лабуристи и конзервативци претрпели велике губитке.

Од укупно 64 посланичка места, Фаражова партија освојила је 28, Либералне демократе 15 а Лабуристичка странка десет посланичких места, док је Конзервативна партија премијерке Терезе Меј пала на пето место, иза Зелених.

У Француској десничарска партија Национално окупљање Марин ле Пен и странка председника Емануела Макрона Република у покрету имаће подједнак број места, по 23 посланичка места.

На трећем месту је Зелена партија са 13 места у Европском парламенту, иза њих су Републиканци са осам посланичких места, и левичари и социјалисти са по шест посланичких места.

Пољска владајућа Партија права и правде однела је највећу победу до сада на изборима за Европски парламент, са освојених 45,6 одсто гласова.

Опозициона Европска коалиција, у којој је и Грађанска платформа, коју је некада предводио председник Европског савета Доналд Туск, као и група левичара заузела је друго место са 37,9 одсто гласова.

Када је реч о региону, у Хрватској је гласало мање од 30 одсто бирача. Владајућа ХДЗ добила је 22,70 одсто гласова, док је водећа опозициона Социјалдемократска партија освојила 18,69 одсто гласова. Трећи по резултату су Хрватски суверенисти са 8,49 одсто. Листа Самосталне демократске српске странке остала је испод изборног прага.

У Мађарској је владајућа коалиција ФИДЕС-КДНП освојила 52,33 одсто гласова. Странка Виктора Орбана ће тако имати 13 европосланика, међу којима је и кандидат Савеза војвођанских Мађара Андор Дели, који је и у претходних пет година био посланик у Европском парламенту.

На другом месту је Демократска коалиција некадашњег социјалистичког премијера Ференца Ђурчања са 16,19 одсто освојених гласова. За либерални Моментум гласало је 9,89 одсто мађарских бирача. Националистички Јобик и социјалисти освојили су по један мандат у будућем сазиву ЕП.

Политичка криза у Аустрији одразила се и на резултате на изборима за ЕП.

Народна партија Аустрије канцелара Себастијана Курца освојила 35,4 одсто гласова, што је за 8,37 одсто више него на прошлим изборима за ЕП.

На другом месту, са скоро 12 одсто разлике, налази се Социјалдемократска партија, која је освојила 23,6 одсто гласова. Трећа са 18,1 одсто гласова је Слободарска партија Аустрије, која се, недељу дана пред гласање, суочила са афером око њеног лидера Хајнц Кристијана Штрахеа.

Сириза, која је на власти у Грчкој, на овим европским изборима освојила је 23,75 одсто гласова. Због слабог резултата, премијер Алексис Ципрас је најавио ванредне изборе у тој земљи.

Нова демократије је добила 33,24 одсто гласова.  

Након објављених резултата, уследиле су реакције европских лидера.