Избори за ЕП: Народњаци испред социјалиста, победа Ле Пенове у Француској

23.00 – Резултати избора показују да су две највеће групације у ЕП, народњаци и социјалисти, изгубиле одређени број мандата, јавља дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић. Додаје да је то први пут да они заједно немају већину и да ће бити принуђени да нађу бар још једног коалиционог партнера. Либерали и Зелени су остварили напредак а евроскептична десница је остварила добар резултат али не као што се највљивало. 

22.08 – Потпредседница групе Европске народне партије у Европском парламенту Естер де Ланг каже да се очекује да ЕПП остане највећа група и у новом сазиву Парламента. Лидер групе Социјалиста и Демократа Удо Булман изјавио је да је Европска народна партија изгубила политичку моћ

20.47 – Европска народњачка партија (ЕПП) освојила је 173 места у парламенту док су социјалисти освојили 147, показују прве пројекције укупних резултата избора, јавља Ројтерс. На трећем месту је Савез либерала и демократа са 102 посланика а Зелени су остварили добар резултат са 71 послаником. Европски конзервативци и реформисти имају 58, Европа нација и слобода (Салвинијева алијанса) 57, Европа слободе и директне демократије (Покрет пет звездица плус партија за Брегзит) 56, Европска уједињена левица/Нордијска зелена левица 42. ЕП има укупно 751 место.

20.32 – На територији 27 држава чланца ЕУ, без Велике Британије, на европске изборе изашло је око 51 одсто бирача, чиме је постигнута највиша излазност бирача на изборе за ЕП у последњих 20 година, објављено је у Бриселу. У зависности од излазности у Великој Британији, процењује се да ће излазност за 28 земаља чланица бити између 49 и 52 процента.

20.15 – У Француској највише гласова за Национални фронт Марин Ле Пен – 24 одсто. Партија председника Емануела Макрона освојила 22,5 одсто гласова. У Шпанији победили социјалисти а у Европски парламент би могла да уђе и екстрмно десна странка Вокс.

19.38 – Излазност је већа него на прошлом гласању када је била 42 одсто, јавља дописник РТС-а из Брисела. Додаје да то говори о перцепцији значаја избора који ће послати ширу поруку у ком правцу ће ићи ЕУ у наредном периоду. 

19.30 – Највеће изненађење у Немачкој је резултат Зелених који су освојили друго место.

Први резултати излазних анкета са избора за ЕП у Немачкој, указују да је владајући блок немачке канцеларке Ангеле Меркел ЦДУ/ЦСУ, иако у значајном паду, освојио највећу подршку од 28 посто гласова.

Немачке социјалдемократе су ове године пале са 20,7 посто из 2014. годоне на 15,5 одсто. Зелени су после ЦДУ/ЦСУ на другом месту са 22 одсто гласова, што је дупло више у односу на претходне европске изборе. Крајања десница, Алтернатива за Немачку освојила је 10,5 одсто гласова што је више од освојених гласова 2014. годоне, али мање у односу на резултате националних избора 2017. годоне.

На изборима у Грчкој, према излазним анкетама, највише гласова освојила је водећа опозициона странка десног центра Нова демократија, а владајућа левичарска Сириза премијера Алексиса Ципраса је другопласирана.

АНА преноси податке локалних медија да се очекује да Нова демократија освоји између 32 и 36 одсто гласова, а Сириза између 25 и 29 одсто. АП наводи да би у Европски парламент могао да уђе и покрет бившег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса.

Ројтерс јавља да је у Француској највише гласоца освојио десничарски Национални фронт на чијем челу је Марин Ле Пен – 24 одсто, док је партија председника Емануела Макрона освојила 22,5 одсто. 

Огласило је француско председништво које је саопштило да је друго место разочаравајуће али да не представља казну, преноси Ројтерс.  

У Шпанији су победили социјалисти, показују излазне анкете. Они су освојили 18 места у Европском парламенту, што је за четири више него што су имали до сада. Први пут у ЕП би могла да уђе и екстрмно десничарска странка Вокса са четири или пет мандата. 

Анкете показују да је у Италији највише гласова освојила десничарска Лига Матеа Салвинија, између 27 и 31 одсто гласова. На изборима 2014. имали су 6.16 одсто. 

Према првим прелиминарнимм резултатима, у Хрватској, владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) освојила је четири, СДП три мандата, док су Независна листа Мислава Колакушића, Хрватски суверенисти, Живи зид, Амстердамска коалиција и Независни за Хрватску освојили по један мандат.

Према прелиминарним подацима Националне изборне канцеларије у Мађарској, владајућа коалиција ФИДЕС-КДНП освојила је 52,14 процената гласова. То значи да ће Орбанова странка имати 13 европосланика. Међу њима, на 11 месту је и кандидат СВМ-а, Андор Дели који је и у претходних пет година био посланик у ЕУ парламенту.

На другом месту је Демократска коалиција некадашњег социјалистичког премијера Ђурчања са 16,26 одсто освојених гласова, односно четири мандата. Екстремно десничарска странка Јобик освојила је један мандат. 

На изборима су гласали и грађани Србије са српско-мађарским и српско-хрватским двојним држављанством.