Магични Моди, спасилац Индије или господар њених заблуда

Када је Нарендра Моди пре пет година изабран за премијера Индије многи су сматрали да се отворио круг наде за ту земљу. Обећао је једнакост за све, економски просперитет земље и њену безбедност.

Пре него што је постао премијер у четири мандата биран је за првог министра у провинцији Гуџарат, која броји више од 60 милиона становника.

Уздрман је судским процесом због смрти више од хиљаду људи у немирима који су 2002. започели као комунална побуда, а завршили крвавим етничким сукобом Муслимана и Хиндуса. Суд га је, као министра, теретио за немар.

Моди је у кампању за свој четврти мандат 2012.  у Гуџарату кренуо са новом технологијом - холограмом.

Уз помоћ 3Д технологије Селин Дијон је запевала са Елвисом Прислијем а ништа мања еуфорчни нису били ни концерти на којима су оживљени Мајкл Џексон и Тупак Шакур.

Док је музичка индустрија згртала паре рабећи и живе и мртве звезде, Нарендра Моди је решио да на исти начин стекне политички капитал.

Ангажовао је 40 техничара и 400 камера како би доспео до што већег броја бирача и успео је. Поново је изабран за првог човека Гуџарата.

Подстакнут тим успехом годину дана касније ушао је и у премијерску трку. Моди је током те кампање одржао 46 говора која су уз помоћ холограма реемитовани истовремено на 1.450 митинга широм Индије. 

То није била слика на великом екрану, већ човек-силуета у "танком ваздуху" који се магично појављује и постаје главна тема свих митинга, посебно у малим руралним јединицама.

Тако је рођена звезда, Магични Моди, 14-ти по реду индијски премијер.

Највећа демократија света или земља популизма

Укорењена у касту и класне поделе у којој владају Боливуд и политичке династије, Индија је гротескно неједнако друштво. Њен устав гарантује једнакост, право на образовање и запошљавања док свакодневно искуство Индијаца говори нешто сасвим друго.

Велика већина Индијаца живи између обећаног блештавог демократског идеала и прљаве недемократске стварности. Против-тежа њиховом страху и презиру је Нарендра Монди који је, након што су после пет и по недеља гласачког циклуса пребројани гласови, освојио још један премијерски мандат.

У земљи у којој 900 милиона људи има право гласа на изборе је изашло 67 одсто бирача и изабрало 542 посланика између 8,049 кандидата.

Моди је хипнотисао амбициозне Индијце живописним причама о сопственој сиромашној прошлости и њиховој величанственој будућности. Од самог почетка се представљао као један од њих: особа која је сама себе створила, која је морала да превазиђе препреке порекла, које му је на пут бацила арогантна елита презрива према Хиндусима као што је он.

Бусајући се у прса обећао је да ће претворити Индију у међународну суперсилу и поново увести Хиндусе у велики ток историје.

Од 2014. године, скоро романистичка способност Модија да ствара неодољиве фикције стално је побољшавана на друштвеним медијима у којима доминирају његови тролови. 

Као и Доналд Трумп, рано је прихватио Твитер, и увек је спреман за наступ пред камерама, често обучен у необичне костиме. Након деценија западно-образованих и емоционално сужених индијских лидера, Моди неспутано учествује - без обзира да ли плачно говори о свом сиромашном пореклу или се хвалише својим односом са Бараком Обамом. 

Холограм му више не треба јер је схватио да светло са екрана паметног телефона привлачи стотине милиона Индијаца, који су из неписмености директно ушли у виртуелни свет чудеса, фантазије и мита. Уз то, током пет година на власти заузео је сав јавни и медијски простор.

Моди је искористио спонзорисане кампање да обезбеди тоалете, јефтине зајмове, струју и боце за гас неким од најсиромашнијих Индијаца а у медијима је створен слика о Модију као спасиоцу Индије. 

Раскошне донације највећих индијских компанија омогућиле су његовој странци да надмаши све остале у изборној кампањи.

Чаролија Модијеве харизме изгледа још мистериозније када се узме у обзир да он није испунио обећања дата на изборима 2014. године: радна места и националну безбедност. Напротив, као премијер допринео је огромном порасту незапослености и наглом порасту милитаризма у Кашмиру под индијском владавином.

Када су једном у кампањи питали тадашњу лидерку Конгресне партије Индиру Ганди шта је главна изборна тема она је одговорила "Ја сам тема". 

Нешто слично се овај пут десило и са Нарендром Моди. Он је у великој мери био главна тема избора и оних који га подржавају и оних који га критикују а гласачи су му дали нови мандат.

Раскид са политичким династијама

Политички оно што ниједан његов претходник није урадио Моди јесте. Искористио је дуготрајни бес против индијских постколонијалних владара и својом реториком меритократе ударио на наследне привилегије.

Он је немилосрдно нападао Конгресну партију називајући је династичким наслеђем јер га је управо та опозициона опција највише кривила за потешкоће у земљи, укључујући и ендемску корупцију. 

Та иста опозиција ишла му је на руку. Без јасног програма осим да га победи Рахул Ганди послужио му је као жива маскота индијанске династичке политике. 

Ганди је савршено представљао слику псеудо-социјалистичке елите која је тврдила да надзире постколонијални покушај Индије да сустигне модерни Запад, али је у стварности тежила властитим интересима.

Модијево бриљантно управљање партијом и кампањом обухватило је све сегменте друштва и географски и кроз кастне линије, старост, пол и економски статус.

Избори су сматрани реферндумом о Модију и иако ни у његовој партији нису сви веровали у успех, Нарендра Моди их је демантовао.

Баратија џаната партија или Индијска народна партија освојила је 345 посланичких места у Лок Саби, доњем дому индијског парламента. Индијски национални конгрес Рахула Гандија освојио је свега 85 места док је међу осталим партијама распоређено још 112 места. 

Након Џавахарлала Нехруа и Индире Ганди, Нарендра Моди је трећи премијер те земље, и први који не долази из Конгресне партије, који је успео да задржи власт и у другом мандату с пуном већином у Лок Саби.

Предизборна парола и његова једначина успеха гласи "Са развојем за све + поверење свих = победничка Индија.

После убедљиве победе 68-годишњи Моди је објавио твит.

"Заједно ћемо расти. Заједно ћемо напредовати. Заједно ћемо изградити снажну и инклузивну Индију. Индија поново побеђује".

До сада то и није био случај.

Његову досадашњу владавину обележиле су сталне експлозије насиља како у виртуелном тако и у стварном свету. Про-Модијеви телевизијски водитељи ловили су "анти-националисте" док су се војске тролова шириле кроз друштвене медије, претећи женама силовањем а Муслиманима и Хиндусима нижих касти линчовањем.

Хиндуистички националисти су заузели или се инфилтрилари у све институције од војске, правосуђа до медија и универзитета ширећи приче да су Хиндуси измислили све - од авиона до генетског инжињеринга. Тако је прошлог месеца са службеног твитер налога индијске војске пласирана информација да су на Хималајима открили отиске Јетијевих стопала.

Његова наредба из фебруара ове године да подигне авионе на Пакистан резултирала је заробљавањем једног индијског пилота, пар оборених стабала са пакситанске стране и смрт седам индијских цивила који су страдали од "пријатељске ватре".

Од великих светских демократија које су пале на популизам, Индија је била прва. Због тога она можд нуди одговор на загонетку како су друштва толико удаљена од ње као што је Турска, Бразил, Велика Британија или САД потпала под канџе популиста.

Фантазија популизма сада је већ превише распрострањена да би била игнорисана а свет у међувремену није постао ни праведније ни привлачније место.