Почињу европски избори, ко ће заузети највише места у Стразбуру

Од данас до недеље око 400 милиона Европљана из 28 земаља чланица ЕУ гласа за избор 751 посланика парламента. За трећину више места се прогнозира за Алијансу народа и нација, групу националистичких и евроскептичних странака – где је, на пример, и партија Марин ле Пен, која је противник проширења.

Први на гласање излазе данас Холанђани и Британци, док ће у највећем броју држава чланица европски избори бити одржани у недељу, 26. маја. Резултати који ће одредити састав деветог сазива Европског парламента биће познати исто вече.

Сваких пет година од 1979. године грађани земаља чланица ЕУ бирају своје представнике за Европски парламент као једино тело ЕУ које се бира директно на изборима.

Као и на претходним изборима 2014. године, и сада се бира укупно 751 посланик из 28 држава чланица.

Посланици се бирају пропорционално, тако да мање чланице као што су Малта или Луксембург имају по шест посланика, док највише посланика Европског парламента долази из Немачке (96) и Француске (74).

Велика Британија ће поново имати 73 места у Парламенту у Бриселу све до завршетка процеса ратификације повлачења из ЕУ.

Планирано је да се након Брегзита број посланика у Европском парламенту смањи на 705 при чему би 27 места било додељено другим земљама чланицама.

Према проценама аналитичара и истраживању јавног мњења у ЕУ, очекује се да и у новом сазиву Европског парламнета тренутно водеће, али и најстарије снаге европског десног и левог центра и даље одрже парламентарну већину.

Последње процене су да ће тренутно највећа Европска народна партија (ЕПП) и поред пада са тренутних 217 места остати најмногобројнија са очекиваних 180 посланика.

За њом долазе Социјалдемократе (СД) са очекиваних 149 посланика (у односу на 188 из постојећег сазива), Алијанса либерала и демократа (АЛДЕ) са 76 и Зелени са очекиваних 57 места у новом сазиву Европског парламента.

Поред пада броја тзв "традиционалних странака", очекује се да у деветом сазиву Европског парламета странке крајње деснице освоје више мандата.

Последња истраживања говоре да би политичка групација Европа нација и слобода (ЕНФ) на челу са посланицима француског Народног фронта Марин ле Пен могла да овога пута добије 62 посланичка места у односу на 37 из постојећег сазива.

И поред видног јачања популиста и пораста њиховог броја у Европском парламенту не очекује се да то у већој мери утиче на сам рад Парламента како због и даље јаких странка "центра" тако и због идеолошке подељености међу популистима који ни у претходном сазиву Европског парламента нису могли да формирају већу и утицајнију коалицију.

Мања излазност јача популисте и десничаре 

Однос снага у Европском парламенту зависиће и од излазности на европске изборе.

Аналитичари процењују да популисти имају "релативно стабилну базу" гласача од око 10 процената и да би остале странке требало да више раде на предизборним кампањама како би анимирале Европаљане који су сваке године све мање заинтересовани за европске изборе.

Од првих избора 1979. године када је проценат бирача био и највиши 62 процента, на претходне изборе за Европски парламент изашло је 43 одсто оних који имају право гласа у ЕУ 28.

У Словачкој је исте 2014. годне на европске изборе изашло тек 13 одсто бирача.

Иако у седишту ЕУ у Бриселу наглашавају чињеницу да све више Европљана верује да њихов глас "прави разлику" у систему доношења одлука у ЕУ, поједина национална истраживања говоро супротно.

Тако тек сваки четврти Немац зна ко је водећи кандидат највеће Европске народне партије иако је у питању немачки кандидат Манфред Вебер.

Нови европски комесари од јесени 

Поред врло различитих предизборних камапања које се воде у 28 држава чланица односно различитих тема које су домирају кампањама Европљани су тек недељу дана пред изборе могли да виде сучељавање шест водећих кандидата политичких групација.

Поред већ поменутог конзервативца Манфреда Вебера који слови за најјачег кандидата и за место будућег председника Европске комисије, у дебати су се нашли први са листе социјалдемократа Франс Тимерманс, Маргарет Вестагер испред Либерала и демократа, Ска Келер представница Зелених као и чешки посланик Јан Захрадил и већини Европљана релативно до потпуно непознати Нико Куе испред Европске левице.

По инаугурацији новог сазива Европскопг парламета, заказаној за 2. јул, парламент ће кренути у избор новог председника Европске комисије, а током септембра и октобра одвијаће се и дебате европских посланика са кандидатима за нове комесаре који би требало да ступе на дужност почетком новембра у оквиру новог сазива Европске комисије.

Поред тога што одлучује ко ће да седи у Европској комисији, уз могућност процене рада комесара па и распуштања целе Комисије, Европски парламент има улогу да усваја законе које предлаже Европска комисија, а одборава Европски савет.

број коментара 0 Пошаљи коментар