Муке по Брегзиту: Европски избори

На европске изборе се широм Велике Британије излази 23. маја. Три године после гласања за излазак, тзв. Брегзит, у земљи се опет бирају европски посланици. То се, каже новинар и публициста из Лондона Синиша Љепојевић, доживљава "као велика увреда. Да не говоримо о томе да је то непотребан трошак од преко 100 милиона фунти".

Парадоксално, најновија дешавања око Брегзита политички су васкрснули Најџела Фаража, екстремног евроскептика, лидера некадашње странке УКИП. Сада је основао Брегзит партију и може највише да профитира на европским изборима.

У једном говору у кампањи рекао је: "Већ сам био овде! Можете ли да верујете да је ово шести пут да се кандидујем за европске изборе? Стварно сам мислио да ово више никад нећу радити. Изађите у четвртак и гласајте за Брегзит партију. Једини пут је Брегзит!"

Фаражу не би било први пут да седи у Европском парламенту, ни да се тамо расправља са колегама око својих ставова. Али овај пут би представници Британије у Европи могли да буду искључиво евроскептици. Брегзит партија води са чак 34 одсто гласова. То је резултат незадовољства брегзитера политиком Терезе Меј и немоћи брегзитерских торијеваца да је смене, каже дописник РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

"Брегзитерима се више не чека. Време за излазак из Уније прошло је пре месец и по дана. Први разлог, премијерка и лидер опозиције се не мичу са мртве тачке у разговорима о томе какав Брегзит желе, скоро три године после референдума. Други разлог су снажни кандидати, непознати нашој публици, али веома популарни у руралној Британији каква је бивша торијевка Ен Витекомб. Трећи је тај што брегзитери знају да ће Фараж имати у Европском парламенту снажну подршку све јачих евроскептика са свих делова континента. Евроскептицизам је прерастао, поново апсурдно, у паневропски покрет", додаје Ивана Милорадовић.

Популизам поново на сцени

Они који верују да је Фаражов повратак само питање тренутка, односно фрустрације грађана, подсећају да је и његова бивша странка УКИП на европским изборима 2014. веома добро прошла и да ће и сада вероватно добити који проценат више.

"Фактички, вратио се Фараж и та ствар популизма везана за Брегзит је поново на сцени. Од та 24 посланика, колико је освојио 2014, само четири су остала до сада у његовој странци", каже историчар Слободан Марковић. "То није само нестабилно бирачко тело већ и странка склепана на брзину, која се стално распада, прекомпонује и у том смислу је један велики упитник."

У прошлости су европски избори више били мини-референдум о актуелним владама. Овога пута ће бити и о влади и о Европи. И зато се може десити да ови европски избори, који су традиционално широм Уније мање интересантни него национални, извуку већи број грађана на биралишта.

"Па могло би да изађе нешто мало више", каже Слободан Марковић, "али је очигледно да су пре свега мотивисани гласачи који су за Брегзит. Када саберете оне странке које су за и против, стално смо пола-пола за и против Брегзита, с тим да велики број истраживања јавног мњења указујe на то да, када би био одржан други референдум, Британци не би гласали за излазак."

Уколико Фараж заиста буде надмоћно победио на европским изборима, каже Ивана Милорадовић, прича о поновљеном референдуму пашће у воду. "Поготову што Фаража у Стразбуру овога пута чекају снажни савезници из других европских земаља. Апсурдно је и то што ће ови избори широм континента изнедрити можда најевроскептичнији Европски парламент у историји".

Још један начин да се казни владајућа елита 

Европски избори могли би да буду још један начин да се казни владајућа елита, која није спровела Брегзит. Нешто слично се десило недавно, када су у једном делу Велике Британије одржани локални избори на којима су највећи пораз доживели конзервативци, а за њима лабуристи.

"Први пут на изборима у Великој Британији, било је 34.000 неважећих листића", каже Синиша Љепојевић. "Тако што су људи прецртавали све кандидате и писали да су они издајници због Брегзита. То је била ретка прилика за излив незадовољства и беса обичних људи. Сигурно ће поново бити нови велики број листића са порукама да су издајници, јер обичан човек види европске изборе као непотребне."

Конзервативци који се кандидују кажу да се њихова партија готово прави да избора нема и не жели да много новца троши на кампању, нема манифест.

"Торијевци би најрадије да се све ово не дешава", каже Ивана Милорадовић. "Но, уколико доживе дебакл само три недеље после пораза на локалним изборима, торијевски грађански рат могао би да поприми катаклизмичне размере".

Све у свему, ако буде како сада изгледа, и неки од највећих евроскептика добију највише места од 73 резервисана за Британију у ЕП, питање је има ли шансе да у те столице уопште и седну. Крајњи рок за Брегзит је 31. октобар, и није случајно дат "јер нови састав Европског парламента треба да буде формиран у новембру, кад и Комисија", подсећа Синиша Љепојевић. "Вероватно они који ће бити изабрани 23. маја неће ни бити европски посланици. Ту је апсурд", додаје.

Слободан Марковић каже да у том случају један део посланика може да буде укинут, а део прерасподељен другим земљама. "Али биће иста ситуација као и пре, имаћемо нерепрезентативну структуру политичких партија у Европском парламенту, али то је било и од 2014. Дакле, ништа ново, ни непознато. А ако Британски парламент не усвоји ниједну одлуку, онда може да се пролонгира тај излазак још мало."

У светлу европских, мука конзервативаца су национални избори. Према истраживању објављеном у Телеграфу, ствари не стоје добро. Када би се данас ишло на биралишта, конзервативци би били тек трећи.

У најновијим дешавањима, Најџела Фаража су током кампање гађали милкшејком, изборна комисија чешља донације које странка прима, а Брисел најављује истрагу о поклону од пола милиона фунти које Фараж као посланик није пријавио. Али, без обзира на то, популарности као ни шанси на европским изборима њему не недостаје. Више није питање хоће ли Фараж добити европске изборе, већ хоће ли тај успех моћи да пренесе на британско тло.