И Немци желе новим кинеским "Путем свиле"

Од отвореног критичара и противника приступања земаља Европске уније иницијативи “Један појас, један пут“, Немачка је од пре месец дана постала заговорник учешћа у овом амбициозном кинеском пројекту инфрасатруктурног повезивања Европе и Азије. На форуму у Пекингу немачки министар економије Петер Алтмајер је, по први пут, јасно рекао да водеће чланице ЕУ желе да потпишу меморандум о споразумевању са Кином о овом пројекту, али не као појединачне државе већ као једна група.

Немачка, Француске и још неке кључне економске силе унутар ЕУ инсистирају да Кина мора прво да побољша приступ и фер конкуренцију за стране компаније које послују на кинеском тржишту.

Иако се Италија, као засад једина чланица Г-7 и једна од највећих европских економија, без икаквих услова већ прикључила овом кинеском пројекту, Алтмајер истиче да су Немачка, Француска, Шпанија и Уједињено Краљевство на Форуму у Пекингу показали да је ЕУ "у великој већини" уједињена у ставу да "ми можемо да спроведемо наше ставове само заједнички".

"У великим државама ЕУ ми смо се договорили да нећемо да потписујемо никакве билатералне меморандуме већ да направимо неопходне договоре између ширег eвропског економског простора и економског простора велике Кине", рекао је Алтмајер у Пекингу.

Немачки министар економије је истакао да је охрабрен обећањем кинеског председника Си Ђинпинга да ће се залагати за слободну трговину, мултилатерализам и одрживост као дела "Једног појаса, једног пута".

"Ово обећање ћемо схватити озбиљно и предложићемо како да се ови циљеви постигну како у Азији, тако и у Европи", рекао је Алтмајер, додајући да је Кина уједно и партнер и конкурент те да ЕУ мора да одреди своје интересе. "А за то нам је неопходна индустријска стратегија. За то нам је неопходна наша стратегија повезивања".

Ублажен став 

Немачка је дуго била сумњичава према овом пројекту, али под притиском немачких привредника немачка канцеларка Ангела Меркел је пре месец дана приликом сусрета са кинеским и француским председником у Паризу ублажила став.

"Мислим да је пројекат 'Пута свиле' веома важан. Ми, Европљани, желимо да имамо активну улогу и да учествујемо у том пројекту. То би требало да доведе до одређеног реципроцитета", истакла је Меркелова.

Када помиње реципроцитет, канцеларка мисли, пре свега, на то што велики европски концерни не могу тек тако да инвестирају у Кини и да им је често омогућено да отварају производне погоне у Кини само ако то раде у сарадњи са одређеним кинеским државним компанијама. Оваквом сарадњом, сматрају, онемогућава им се да максимализују профит, при чему долазе у ризик да њихова технологије буде ископирана.

Захтев за отворенијим кинеским тржиштем у изјави за немачку новинску агенцију ДПА поновио је и први човек Федерације немачке индустрије Јоахим Ланг.

"Са становишта немачке индустрије, Нови пут свиле не може бити једносмерна улица", истакао је Ланд", истичући да Кина мора да допусти већу међународну сарадњу те да пројекат мора бити транспарентан и отворен за све.

"Немачке компаније желе дати допринос, под претпоставком да се при додели пројеката и њиховој реализацији поштују међународна правила и стандарди, као и да је финансирање одрживо и у складу с међународно признатим правилима".

Протекционизам у најави 

И док Алтмајер у Пекингу замера Кинезима да им је тржиште превише затворено, упоредо он у Немачкој промовише документ под називом "Национална индустријска стратегију 2030" у којем не мањка протекционистичких мера и уплитања државе у економска кретања.

Штавише, многи у Немачкој су га критиковали да у овом документу предлаже заправо "кинеске" мере које приличе централно диригованим економијама, а не државама које славе слободно тржиште и здраву конкуренцију.

Алтмајер је планом како да повећа индустријски производњу, између осталог, предвидео то да немачка влада повећа финансијску подршку за иновације и то у девет кључних немачких индустријских сектора, потом да у "изузетним ситуацијама" спречава да кључне технолошке компаније буду продате странцима, пре свега онима ван ЕУ, те да за те куповине оформи специјални инвестициони фонд.

Предвиђено је и да се промене прописи о монополима како би се омогућило спајање фирми онда када би справљење веће фирме значило њену конкурентну предност на светском нивоу.

Алтмајер говори и о потреби да се направе корпорације, које ће бити "национални и европски шампиони" и које ће омогућити такмичење са Кином и Америком.

Немачки министар не крије да га је велики утицај на то да предложи ове мере имало то што је 2016. једна кинеска компанија купила "Куку", понос Немачке у производњи робота за индустријску производњу.

Због свега овога, стручњаци предвиђају нимало лако преговоре између ЕУ и Кине у којем ће улоги имати и чињеница да се САД противе оваквој сарадњи са Кином.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 26. апр 2019, 19:41) - djordje -slavonac [нерегистровани]

Bolje bez njih....svileni put

V. Britanija ima svoj Komonvelt pa nek tamo trguje. Gde oni dodju samo naprave haos i svadju. Vidimo svaki dan kako ide s tim Bregzitom. Ne znaju ni sami sta hoce!?

(петак, 26. апр 2019, 15:21) - anonymous [нерегистровани]

"Povlascen status"

Ako udje i Velika Britanija, imace samo glavobolje sa njima. Jer oni su navikli samo da uzimaju, a nista da ne daju isto kao Amerikanci. Najbolje je da zemlje Evrope ulazi pojedinacno,a ne kao grupacija. Jer kao grupacija trazice specijalne povlastice sto vec Britanci i najavljuju, a kaze Angela Merkel... Prema tome moze ali samo kao pojedinacne drzave, a ne da cela grupa ispasta zbog pojedinaca. Recimo EU je imala probleme sa Velikom Britanijom oko ulaska u EU, trazili su povlascen status, a sad ima probleme oko izlazka iz unije, opet traze povlascen status.